Društvo

Pad korupcije u Srbiji

Korupcija u Srbiji je vidljivo smanjena u odnosu na 2001. godinu, ali pozitivna promena nije na niovu očekivanja naroda i obećanja političara jer je to i dalje raširena i opasna pojava, pokazuje istraživanje Centra za liberalno demokratske studije.

Direktor te organizacije Boris Begović kazao je na predstavljanju istraživanje da je ono uradjeno kako bi se napravilo poredjenje rezultatat sa onima od pre šest godina.
"U januaru 2001. godine suštinski je radjeno istraživanje o Srbiji devedestih godina. Ono što je od tad uradjeno, radjeno je u političkim prilikama i političkoj nestabilnosti koja postoji u zemlji. Stalno se pred Srbijom novi izazovi koji dolaze spolja jer je dobar deo političkog dnevnog reda formulisan spolja", kazao je on.
Anketa javnog mnjenja je pokazala da gradjani korupciju vide kao društveni a ne kao lični problem što pokazuje da oni o toj pojavi govore na osnovu percepcije a ne na osnovu ličnog iskustva, rekao je Begović ističući da su gradjani ocenili da je korupcija sad isto rasprostranjena kao i 2001.
Kada je u pitanju anketa preduzetnika, ona je pokazala da je rasprostranjenost korupcije smanjena sa 3,2 na 2,8 ali i ponuda korupcije i to sa 3,3 na 1,3, kada je u pitanju eksplicitna ponuda, odnosno sa 2,5 na 1,9 kada je u pitanju implicintna ponuda korupcije.
Istraživanje je pokazalo, prema Begovićevim rečima, da je u proteklih nekoliko godina smanjen uplaćen iznos za korupciju, to jest 15 odsto preduzetnika je 2001. za to trošilo 10 odsto ukupnih prihoda a tu sumu sada troši pet odsto preduzetnika.
Napore vlasti u borbi protiv korupcije preduzetnici su na skali od jedan do pet ocenili sa 2,3.

Vlast u Srbiji je proteklih pet godina vodila indirektnu borbu protiv korupcije, to jest reformskim zahvatima dovela do smanjenja podsticaja na korupciju i to u oblastima spoljne trgovine, javnih finansija, subvencija, privatizacije, stečaja, transprenstnosti vlasništva i registarcije.
Kada je u pitanju direktna borba protiv korupcije donet je Zakon o finansiranju političkih stranaka kojim su svi nezadovoljni, jer su njegove odredbe toliko restriktivne da se ne mogu primenjivati, kazao je Begović.
Dodao je da se na rešavanju sukoba interesa radi ali da su u tom polju neadekvatne sankcije i da se planira osnivanje agencije za borbu protiv korupcije, ali da su njene nadležnosti i dalje nejasne.
Centar za liberalno demokratske studije je istraživao i rad Saveta za borbu protiv korupcije i ustanovljeno je da su postojale brojne kontraverze oko mandata i položaja tog vladinog tela - pratile su ga kadrovske promene, bučne ostavke i razočaranost ljudi.
Begović je istakao i da, iako nema mandat da se bavi pojedinačnim slučajevima, u 62 odsto Savet je ispitivao konkretne slučajeve a iz svog mandata je izašao jer se u proteklih pet godina najviše bavio privatizacijom.
"Sam rada Saveta je prilično netransparentan jer ne postoje finansijski izveštaji i stiče se utisak da je Savet zloupotrebljavan u političckim borbama i predizbornim kampanjama", kazao je on.

Težište u borbi protiv korupcije u narednom periodu treba pomeriti u redovne instituciej, odnosno institucije odbraniti od te pojave i povećati njihovu efikasnost.