Србија у Европи | Полемика |
Лакше са ЕУ
У Србији без помоћи ЕУ не би било ни ово мало реформи које су спроведене, ни ово мало стандарда, нити ово мало вредности које су прихваћене
Парола „Европска унија нема алтернативу“ је бесмислена и прави одраз периода у коме се од критика бранило паролама, а не аргументима. Постоји довољно аргумената зашто Србија треба да остане на путу приближавања ЕУ и да након вишегодишњих преговора постане држава чланица, без митске представе о Унији као месту где ће сви наши проблеми бити решени. Србија се већ 12 година налази у том процесу у коме је начинила видљив напредак, али по оцени многих, недовољан. Разумљиво је да након толико времена долази до пада ентузијазма грађана, поготово након избијања светске економске кризе која је смањила привлачност Уније, а разоткрила неке њене слабости.
Легитимно је тражити алтернативе чланству Србије у ЕУ и од такве расправе не треба бежати, али се мора баратати чињеницама. Осврнућу се само на неколико теза из претходних чланака у НИН-у и покушати да макар делимично одбраним став да је за Србију добро да буде интегрисана, а не да остане на периферији Европе. Постављено је питање – шта ће мала Србија у ЕУ? Нажалост, одговор није дат ни на то, као ни на још важнија питања – како ће мала Србија без ЕУ или како да постанемо Норвешка или Швајцарска?
Теза да Србија треба да буде део Европског економског простора (ЕЕП) а не ЕУ није нова. Понављана од функционера ДСС-а, сада добија и академску подршку. ЕЕП чине ЕУ и потписнице ЕФТА Норвешка, Луксембург и Исланд. У оквиру овог простора важе правила ЕУ. Поставља са питање да ли ћете да учествујете у доношењу тих правила, што је могуће једино чланством у ЕУ, јер ЕФТА није међународна организација, или ћете бити објекат спровођења тих одлука као уговорна страна овог споразума. Од свог оснивања ЕФТА је бројала више потписница него ЕУ, али је временом већина држава из ЕФТА прешла у ЕУ. Треба подсетити и да Србија већ има могућност извоза на тржиште ЕЕП захваљујући споразумима о слободној трговини и са ЕУ (Споразум о стабилизацији и придруживању) и са ЕФТА (ступио на снагу 1. октобра 2010). Аргумент да ће се пријемом у ЕЕП Србија лишити политичког условљавања о питању Косова такође не стоји. Сматрам да одустајањем од интеграције Србије у ЕУ нећемо вратити Косово и Метохију под пуну власт Београда. Уосталом, једнострано проглашену независност Косова признале су и чланице ЕЕП, као и 22 од 27 чланица ЕУ.
Подсетићу да је један од циљева чланства у ЕУ подизање конкурентности домаће економије. Помоћ ЕУ коју би након чланства добијали из структурних фондова управо је намењена томе, као и инфраструктурним пројектима, чиме се избегава додатно задуживање, а на индиректан начин јача економија. Тешко је објаснити тезу да више шанси за успех у конкуренцији са економски моћнијим субјектима имамо без финансијске помоћи ЕУ него уз ту помоћ.
Теза да ћемо „одобровољити“ неке од моћнијих чланица ЕУ уколико представници Србије неће бити заступљени у институцијама ЕУ је парадоксална сама по себи. Управо је одсуство из међународних тела која о нама одлучују довело у ситуацију да Србија буде предмет доношења одлука, а не креатор.
Бројке су убедљивије од свих теза: од 2000. највећу помоћ смо добијали управо из ЕУ – 2,2 милијарде евра, док је највећи појединачни донатор Немачка са 1,1 милијарду евра. Од 2000. до данас у Србију је уложено око 17 милијарди евра директних страних инвестиција, од којих 60 одсто долази из земаља ЕУ, са којима се одвија скоро две трећине наше трговине. Да смо којим случајем већ чланица Уније, добили бисмо још 6,9 милијарди евра из структурних фондова, колико добија Бугарска за период 2007-2013. Нажалост, ове бројке зна мали број људи у Србији, који и даље верују да су највећи донатори Русија и Јапан. А нису се ни наши „европејци“ претргли од промоције ЕУ у Србији, ако се у промоцију не рачунају гомиле обичним људима неразумљивих лифлета, студија, буклета или чувени семинари, радионице и конференције са истомишљеницима и закључком да „ЕУ нема алтернативу“.
За разлику од неких учесника у НИН-овој расправи, ја немам „визију“ како ће ЕУ изгледати у моменту кад Србија буде пред њеним вратима. На то питање немају одговор ни они који одлучују о судбини Уније. Али, оно што знам је да у Србији без помоћи ЕУ не би било ни ово мало реформи које су спроведене, ни ово мало стандарда што је уведено, нити ово мало вредности које су прихваћене.
Сузана Грубјешић, потпредседница Владе Србије за европске интеграције
|
Share on Facebook
Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар
|
Untitled Document
| Подаци о члану |
 |
|
 |
| Мисли |
|
.php)
Сулејман Угљанин, министар без портфеља
Бог нам је дао плодну земљу, у пролеће посејеш дугме, у јесен убереш капут.
Прочитајте све мисли  |
|
.php)
|
