Centar za liberalno-demokratske studije CLDS

Postavljeno jula 2006

Činjenica je da najveći broj ljudi slabo razume ekonomsku terminologiju, te nije naodmet pogledati šta poneki izraz stvarno znači. Pred vama je vodič kroz najčešće korišćene ekonomske termine koji se sreću u medijima, a inače su deo stručnog rečnika svakog ekonomiste. Kada budete počeli da koristite ovaj rečnik, naučićete dosta i o ekonomskim principima i mehanizmima. Važniji ekonomski pojmovi linkovima su povezani sa srodnim koncepcijama.

A , B , C , D , E , F , G , H , I , J , K , L , M , N , O , P , R , S , T , U , V , Z

AGREGATNA PONUDA (Aggregate Supply)

To je bruto domaći proizvod (BDP) meren vrednošću proizvedenih dobara i usluga, umanjen za troškove proizvodnje. Po definiciji agregatna ponuda mora biti jednaka agregatnoj tražnji.

AGREGATNA TRAŽNJA (Aggregate demand)

Agregatna tražnja je isto što i bruto domaći proizvod (BDP). To je suma finalnih rashoda na ličnu potrošnju, javnu potrošnju, plus izvoz minus uvoz. Po definiciji mora biti jednaka agregatnoj ponudi.

AKCIJE (Shares)

Hartije od vrednosti koje vlasniku (akcionaru) daju pravo na udeo u profitu preduzeća (dividenda) i pravo upravljanja,

AKTIVA (Assets) i PASIVA (Liabilities)

Aktiva i pasiva su dva različita pogleda na imovinu preduzeća. Aktiva se sastoji od osnovnih sredstava (zemlja i zgrade, mašine i oprema, ulaganja u povezana preduzeća, nematerijalna ulaganja itd.) i obrtnih sredstava (ukupe zaihe, poitraživanja, kratkoročni depoziti, gotov novac, itd). Za razliku od aktive, pasiva obuhvata obaveze i sopstveni kapital. Razlika između aktive i obaveza predstavlja kapital ili neto imovinu preduzeča. Imovina predstavlja aktivu, a kapital i obaveze pasivu bilansa stanja. Aktiva je uvek jednaka pasivi.

AKTIVNA FISKALNA POLITIKA (Active Fiscal Policy)

Povećanje javne potrošnje države u cilju stimulisanja privrednog rasta i zaposlenosti. Po pravilu izaziva rast kamatne stope i opšti rast cena. Uz aktivnu fisalnu politiku često se vezuje pojam istiskivanje (crowding out) kojim se opisuju štetne posledice preteranog rasta javne potrošnje. Vidi diskreciona fiskalna politika.

AMORTIZACIJA (Depreciation)

Smanjenje vrednosti kapitala (osnovih sredstava) usled njegovog trošenja ili zbog protoka vremena (zastarevanje).

ANTIMONOPOLSKO ZAKONODAVSTVO (Competition Legislation)

Zakoni koji se uvode u cilju sprečavanja radnji koje smanjuju konkurentnost na tržištu. Započinje u SAD Šermanovim antimonopolskim zakonom iz 1890. godine.

APM (Arbitrage Pricing Model)

Jedna od dve uticajne ekonomske teorije koje se bave mehanizmima utvrđivanja cena akcija na finansijskom tržištu. Druga teorija je CAPM (Capital Asset Pricing Model). Model arbitraže kaže da cena finansijske aktive uključuje faktore rizika kao što je promena kamatne stope i pokazuje kako će se cena aktive menjati u odnosu na čitav portfolio aktive. Ako se cena aktive bude razlikovala od onog što teorija kaže, investitori će pristupiti arbitraži i korigovati cenu.

APRESIJACIJA (Appreciation)

Jačanje domaće valute koje se javlja kao reakcija na rast domaće inflacije. Nije direktna posledica monetarne politike, ali se javlja ukoliko je domaća inflacija veća od inostrane. Kaže se da domaća valuta postaje precenjena.

APSOLUTNA PREDNOST (Absolute advantage)

Sposobnost nekog proizvođača da sa istim resursima proizvede veću količinu dobara od svoga konkurenta. Srodni termin je komparativna prednost, Ovaj drugi koncept je važniji jer pokazuje da čak i kada je proizvodjač u svemu slabiji, ipak postoji osnova za specijalizaciju i rast dohotka kroz razmenu sa uspešnijima od sebe. Ovaj koncept u ekonomsku teoriju uveo je čuveni britanski ekonomista David Rikardo. Vidi takođe novu teoriju razmene.

ARBITRAŽA (Arbitrage)

Ujednačavanje cena na udaljenim tržištima koje se postiže kupovinom na tržištima gde je aktiva (roba, valuta, hartije od vrednosti) jeftinija i njenom prodajom na tržištima na kojima ova aktiva ima višu cenu.

Kupovina aktive na jednom tržištu i simultano prodavanje iste takve aktive na drugom tržištu po višoj ceni. Ponekad će to biti ista aktiva koja se prodaje na različitim tržitštima, na primer ako su akcije neke kompanije rangirane i na njujorškoj i na londonskoj berzi.

Neke vrste arbitraže su u potpunosti nerizične - to je čista arbitraža. Na primer, to je trgovina devizama. Ako je, recimo evro jeftiniji u Njujorku nego u Londonu, arbitražeri će kupiti evre u Njujorku i skuplje ih prodati u Londonu.

ASIMETRIČNE INFORMACIJE (Assymetric information)

Kada jedan igrač zna vše od drugog. Ovakva asimetrična informaicja može otežati poslovanje. Primera asimetričnih informacija ima svuda. Vlada koja prodaje frekvencije ne zna koliko su kupci spremni da ponude, poverilac nije u mogućnosti da proceni hoće li dužnik na vreme ili da li će uopšte vratiti novac; prodavac polovnog autombila zna o njemu mnogo više nego potencijalni kupac. Ova vrsta asimetrije može da poremeti motivaciju ljudi da se upuste u ovakve vrste poslova. što kao rezutat može izazvati tržišnu neefikasnost.

AUTOMATSKI STABILIZATORI (Automatic Stabilizers)

Mere ugrađene u fiskalnu politiku koje izazivaju rast potrošnje i pad poreza tokom silalzne faze privrednih ciklusa, dok takođe izazivaju pad rashoda i rast oporezivanja u uzlaznoj fazi privredne aktivnosti.

AVERZIJA PREMA RIZIKU (Risk Aversion)

Ako dva investiciona projekta imaju isti očekivani prinos ali različit rizik ostvarenja, investitori koji imaju averziju prema riziku odabraće manje rizično ulaganje, ili će očekivati da drugi projekat pored prinosa odbacuje i premiju na rizik.

BALON, vidi ŠPEKULATIVNI BALON

BANKROTSTVO I STEČAJ (Bancruptcy)

U domaćoj stručnoj javnosti bankrotstvo se vezuje za situaciju kada se firma prodaje a iz imovine firme namiruju poverioci. Stečaj je temin kojim se označava situacija koja nastaje kada sud presudi da dužnik nije u stanju da namiri poverioca. Način na koji se sprovodi stečajna procedura može značajno da utiče na privredni rast. Ako se dužnik preterano strogo kažnjava, potencijalni preduzetnici će svakako sve teže prihvatati finansijski rizik koji prati svaki investicioni poduhvat. S druge strane, ukoliko regulativa bude blaga, javlja se moralni hazard, što će obeshrabriti poverioce. U američkom zakonodavstvu postoji čuveni "Član11" (Chapter 11) koji privremeno štiti firme od poverilaca tako što dužniku ostavlja mogućnost da nastalo dugovanje reprogramira, a da u definisanom periodu od nekoliko meseci značajno smanji troškove što omogućava da firma u dogovorenom roku ipak preživi. Ovo je veoma bolna i uspešna mera ozdravljenja. U drugim zemljama fima - dužnik brzo se zatvara, a iz stečajne mase se prodaje sva imovina firme.

BARIJERE ULASKU/IZLASKU (Barriers to Entry or Exit)

Način na koji se firme štite od konkurencije. Ovo je važan oblik starosedelačke prednosti. Postoje čestiri osnovna tipa barijera. Prvi je posedovanje resursa (poput izvorištea nafte ili licence npr. za TV emitovanje). Drugi je ekonomija obima, gde firma svojom veličinom obezbeđuje niske jedinične troškove, što manja firma ne može da učini. Treći tip barijera su visoki troškovi izlska iz posla, što se javlja stoga što je za start neophodno uložiti mnogo novca recimo na reklamu, što svi konkurenti moraju činiti, a što neće imati nikakvu vrednost ako posao propadne.

BARTER (Barter)

Plaćanje robe ili usluge u naturi - nekom drugom robom. Ovo je dobar način u slučavima kada je domaća valuta slabog kvaliteta ili ipromenljive vrednosti, usled visoke inflacije, valutnlog rizika ili rizika krivotvorenja, ili ako je oporezivanje registrovanih transakcija preterano visoko.

BAZEL 1 i BAZEL 2

Pokušaj da se smanji broj bankrotstava tako što će se rizičnost bankarskih zajmova povezati sa stopom kapitalne adekvatnosti te banke. Na primer, ako je vervatnoća da će državni zajam propasti manja nego što je verovatnoća da propadne neki zajam vezan za kreditiranje internet mreže, onda banka ne mora da drži istu količinu rezrervi i za jedan i za drugi kreditni aranžman. Prvi pokušaj da se naprave ovakvi principi za ceo svet načinijen je 1988. godine u Bazelskom komeitetu za međunarodnu bankarsku superviziju. Međutim, ovde su sporna bila upravo ta pravila određivanja relativne rizičnosti zajmova. Na primer, banke su isto sankcionisane za kreditiranje neke sumnjive tajlandske kompanije ili recimo Microsoftu. Tokom 1998. godine definisan je "Bazel 2" sa mnogo sofisticiranijom kalsifikacijom rizika. ali je zbog problema koji su nastali u definisanju njegova primena odložena do kraja 2005. godine.

BESPLATAN RUČAK (Free Lunch)

Tako nešto ne postoji. Vidi oportunitetni trošak.

BETA

Koeficijent koji je konstruisan u ciljlu vrednovanja hartija od vrednosti i izračunavanja troškova kapitala (CAPM - Capital Asset Pricing Model). Koeficijent beta meri osetljivost cene aktive na promene na tržištu u celini. Ako akcije neke firme imaju koeficijent beta u vrednosti od 0,8 to znači da će se cene ovih akcija promeniti za 0,8% kada se na tržištu zabeleži promena od 1%. Već se veoma dugo vodi debata o tome da li ovaj koeficijent, kada se izračuna na osnovu opservacija iz prošlosti, zaista može da predvidi kao će se ova veza ponašati u budućnosti, što je neke ekonomiste navelo da izjave da je koeficijent beta - mrtav.

BIG MEK (The Big Mac Index)

Indeks koji se u londonskom časopisu The Economist koristi od 1986. godine kao nezvanični pokazatelj da li se valute nalaze u blizini svog ravnotežnog nivoa. Bazira se na jednom od najstarijih koncepata međunarodne ekonomije, paritetu kupovne moći prema kome bi se u uslovima slobodne trgovine cene svih proizvoda na svetu u svim zemljama izjednačile. To onda znači da bi na dugi rok sve valute dostigle svoju ravotežnu vrednost, a sve robe bi onda u svim zemljama koštale isto. Ovde se uzima da je Big Mek standardno dobro, te da koliko dolara treba za njega dati u SAD, toliko treba dati dinara koliko pokaže zvanični devizni kurs dolara prema dinaru. Ako treba dati više dinara, kurs je precenjen, a ako treba dati manje, kurs je potcenjen. Rezultati modela su takvi da se mnogi, pa čak i sami autori ograđuju od ovog indeksa...

BILANS STANJA (Balance Sheet)

Bilans stanja pokazuje neto vrednost neke institucije u određenom trenutku. Bilans stanja pokazuje šta firma poseduje i šta joj se duguje (aktiva), šta ona duguje drugima (obaveze), a razlika između aktive i obaveza predstavlja sopstveni kapital ili neto imovinu. Sastavlja se u obliku dvostranog pregleda, gde je na levoj strani aktiva a na desnoj pasiva, koje su uvek u ravnoteži. Imovina predstavlja aktivu, a kapital i obaveze pasivu bilasa stanja.

BILANS USPEHA (Profit & Loss Account, Income Statement)

Bilans uspeha je pregled prihoda i rashoda preduzeća i finansijskog rezultata za određeni period, najčešće za jednu godinu ili 6 meseci. Bilans uspeha je takođe poznat pod nazivom izveštaj o dobitku i gubitku. To je izveštaj koji sumira sve finansijske aktivnosti za određeni vremenski period, obično mesec, kvartal ili godinu. Krajnji iznos kod bilansa uspeha je neto prihod (profit ili višak) za određeni vremenski period.

BOGATSTVO ( Wealth)

Definiše se kao razlika između aktive (imovine) i obaveza (kapital i obaveze prestavljaju pasivu) privrednih subjekata.

BREND (Brand)

Brend je svojevrstan garant pouzdanosti i kvaliteta robe, usluge, turističke lokacije, itd. Ključna karakteristika jednog brenda jeste da je zadobio poverenje potrošača. Stoga kompanije koje poseduju brend imaju ogroman podsticaj da to poverenje zadrže. Snažni brendovi obično imaju velike troškove reklame i dobar marketing i mogu značajno da povećaju cenu i barijere ulasku, ali ne na nedostižan nivo: kako se ukusi menjaju, brendovi blede; ako kvalitet ne može da se održi, ne može ni brend (The Economist).

BRETON VUDS (Bretton Woods)

Na konferenciji održanoj 1944. godine u Breton Vudsu osnovane su Svetska banka i Međunarodni monetarni fond. Dogovoreno je da se devizni kursevi zemalja-članica MMF "vežu " za američki dolar, sa maksimalnom varijacijom od 1% naviše ili naniže. Značajnije izmene kursa bile bi moguće jedino ako bi zemlja imala neku značajniju platnobilansnu neravnotežu. Sistem je dobro funcionisao sve do avgusta 1971. godine kada je američki predsednik Ričard Nikson zbog nemogućnnosti da finansira troškove vijentnamnskog rata bio prinuđen da devalvira dolar. To je poljuljalo poverenje u sistem fiksnih kurseva i do 1973. godine sve valute su uvele slobodno plivajuće kurseve.

BRUTO DOMAĆI PROIZVOD (Gross Domestic Product)

Ukupna vrednost proizvodnje, dohotka ili rashoda u jedoj zemlji, koja se ostvari za godinu dana na njenoj teritoriji.

BRUTO NACIONALNI PROIZVOD (Gross National Product)

Bruto domaći proizvod plus " faktorski dohoci iz inostranstva" - koje su državljani te zemlje ostvarili radom (doznake) ili investiranjem ( kamate, profiti) u inostranstvu. Treba ga umanjiti za faktorske dohotke koje stranci iznesu iz zemlje.

Poslednjih godina skraćenica GNP (Gross National Product) zamenjena je i sada se koristi naziv GNI (Gross National Income - Bruto nacionalni dohodak), dok je sam agregat ostao isti. Do zamene je došlo zbog prelaska na nomenklatluru koju je još 1993. godine uedena u SNA - Sistem nacionalnih računa.

BUDŽET (Budget)

Godišnji plan jedne zemlje o javnim rashodima i njihovom finansiranju (iz poreza ili novog zaduženja). Proces donošenja budžeta veoma se razlikuje između zemalja. U SAD, na primer, predsednik u februaru daje predlog budžeta za fiskalnu godiinu koja startuje narednog oktobra, ali ovaj predlog mora najpre da usvoji Kongres. Do septembra, u opticaju se nalaze najmanje tri predoga - predednikov, jedan iz Senata i jedan iz Predstavničkog doma. Kašnjenja u usvajanju konačne verzije ponekad izazovu privemeno zatvaranje nekih državnih kancelarija. U Velikoj Britaniji, predlog Vlade usvaja parlament, a izmene se u toku godine mogu usvojiti u parlamentu. Slična praksa primenjuje se u Srbiji i većini evropskih zemalja.

BUDŽETSKO OGRANIČENJE (Budget Constraint)

Načelo prema kome potrošnja mora biti svedena na iznos dohotka li bogatstva. Vremenska dimenzija ovog načela govori da odložena današnja potrošnja mora biti jednaka sutrašnjoj potrošnji uvećanoj za kamatu.

BUDŽETSKO OGRANIČENJE DRŽAVE (Government Budget Constraint)

Princip da se državni rasodi (suma izdataka na dobra i usluge, transferna plaćanja plus kamata) moraju izjendačiti sa prihodima (sua poreza i novog zaduženja).

CAPM (CAPITAL ASSET PRICING MODEL)

Medoda vrednovanja aktive i izračunavanja troškova kapitala. U osnovi ovog modela je ideja da će investitori moći da eliminišu neke vrste rizika, koje nazivamo rezidualnim ili alfa riziikom, tako što će diversifikovati svoj portfolio aktive, te umesto jedne, držaće čitav skup raznovrsnih tipova aktive. Ovi alfa rizici vezani su za pojedine specifične vrste aktive, na primer, negde može postojati rizik da rukovodstvo firme ne radi dobro. Neki rizici, kao onaj od opšte recesije, ne može se eliminisati diversifikacijom. Tako i čitava korpa hartija od vrednosti još uvek ostati rizična. Ljudi moraju biti kompenzovani za ovaj iznos, i to time što će u proseku na rizičnije plasmane zarada biti veća nego na plasman recimo u državne obveznice. Ako pretpostavimo da na raj način investitori izvrše diversifikaciju alfa-rizka, ostaje pitanje koliko će tržišna konjunktura uticati na cenu akcija. Ovaj uticaj se meri parametrom beta, koji meri koliko se cena aktive može menjati kada dođe do promena na tržištu. Sigurna ulaganja karakteriše beta koje je blizu nule, dok rizičnija ulaganja moraju odbacivati premiju iznad ove nerizične stope. Vidi takođe APM (Arbitrage Pricing Model).

CARINA (Tariff)

Procenat koji se plaća na vrednost uvezene robe.

CENA (Price)

Količina novca ili nekog drugog dobra koga se privredni subjekt mora odreći da bi kupio određeno dobro ili uslugu. Cena uravnotežuje ponudu i tražnju. Cena će zavisiti kako od troškova prroizvodnje, tako i od dohotka, ukusa potrošača i elastičnosti tražnje. U uslovima savršene konkurencije nijedna firma ne može da utiče na cenu svog prozivoda ili usluge, već se ona iskljlučivo formira na tržištu. U uslovima monopola ili ako firme imaju tržišnu moć prodavci će imati uticaja na cenu, koja će onda verovatno biti viša nego na savršeno konkurentnom tržištu. Opšti rast cena naziva se inflacijom.

CENTRALNA BANKA, vidi NARODNA BANKA

ČIKAŠKA ŠKOLA (Chicago school)

Sledbenici Gžordža Stiglera, Miltona Fridmana, Fridriha Fon Hajeka i ostalih ekonomista sa Čikaškog univerziteta (University of Chicago); čikaški ekonomisti odbacuju državnu intervenciju u privredii.

CIKLIČNA NEZAPOSLENOST (Cyclical unemployment)

Privremeni gubitak posla u toku silaznih faza privrednog ciklusa. Računa se kao nezaposlenost iznad frikcionalne, strukturne i sezonske nezaposlenosti.

CIKLUSI KONDRATJEFA (Kondratieff cycle)

Dugoročni ciklusi privredne aktivnosit koji traju oko 60 godina, a rezultat su inovacija čiji efekti vremenom slabe. Na njih se onda nadovezuju i nadgrađuju kratkoročni privredni ciklusi.

DEFICITI (Deficits)

Vidi fiskalni i spoljnotrgovinski deficit.

DEFLATOR (Deflator)

Indeks cena koji meri promene svih cena u jendoj zemlji.

DEPOZITI PO VIĐENJU (Demand Deposits)

Kada bančin deponent ispiše ček, banka mora da isplati taj iznos novca. Na tau način vlasnik ovog depozita podiže novac a da ne obaeštava banku o tome. Pošto se ne zna trenutak povlačenja novca, banka na ovakav račun po pravilu ne plaća kamatu.

DEPRESIJACIJA (Depreciation)

Pad vrednosti jedne valute usled dejstva tržišnih sila, bez uticaja zvaničnih organa. Označava pad vrednosti domaće valute, odnosno smanjenje količine stranog novca koja se može kupiti za jedninicu domaćeg novca. Vidi apresijacija, devalvacija, revalvacija

DEVALVACIJA (Devaluation)

Pad vrednosti valute koji nastaje nakon formalne najave monetanih vlasti.

DEVIZNE REZERVE (Foreign Currency Reserve)

Strana valuta koju centralna banka drži, a u slučaju fiksnog ili prljavo fleksibilnog kursa i koristi radi intervencija na deviznom tržištu.

DEVIZNI KURS (Exchange Rate)

Cena domaće valute izražena u jedinicama strane valute.

DEZINFLACIJA (Disinflation)

Usporavanje stope inflacije.

DISKRECIONA FISKALNA POLITIKA (Discretionary Fiscal Policy)

Promene fiskalne politike u cilju rasta ili pada agregatne tražnje. Primenjuje se kao reakcija na neko neželjeno stanje u privredi. Vidi aktivna fiskalna politika

DIVIDENDE (Dividends)

Deo profita irme koji se raspodeljuje akcionarima.

DOBRO (Good)

Može biti bilo šta za čime postoji tražnja. Dobra mogu biti materijalna i nematerijalna.

DOBROVOLJNE IZVOZNE RESTRIKCIJE (Voluntary export restraint - (VER)

Dogovor prema kome zemlja dobrovoljno ograničava izvoz u neku drugu zemlju najčešće pod uticajem pretnji da će druga zemlja uvesti kvote.

DOHODAK (Income)

Novčana primanja koja pripadaju faktorima proizvodnje: zarade, profit, kamata i renta su nadoknade za angažovanje rada, kapitala, novca ili zemljišta. Dohodak koji ostane nakon plaćanja poreza naziva se raspoloživim dohotkom. Za zemlje, vidi nacionalni dohodak.

DOKOLICA (Leisure)

Svaka aktivost koja se ne radi za novac. Vreme se može podeliti na radno vreme ina dokolicu.

DOZNAKE (Remittances)

Novčani transferi koje strani radnici iz razvijenih zemalja šalju u svoju zemlju. Procena svetske banke je da strani radnici šalju u svoje zemje dvostruko veći iznos novca nego što u te zemlje pristigne u vidu zvanične međunarodne pomoći. Doznake u Srbiji iznose isto koliko i robni izvoz - oko 4.5 milijarde dolara.

DRŽAVNA TRANSFERNA PLAĆANJA (State transfer payments)

Izdaci države za koje država ne dobija niti robu niti protivuslugu (peznije, dećji dodaci, itd9

DUG/BDP (Debt-GDP ratio)

Vrednost duga izražena kao procenat vrednosti bruto domaćeg proizvoda. Mastriški kriterijum je da dug ne sme preći 60 odsto vrendosti BDP.

EFIKASNOST ( Efficiency)

Raspoređivanje (alokacija) resursa na mesta na kojima odbacuju najveću relativnu vrednost.

EKONOMIJA (Economics)

Nauka koja proučava pitanja izbora i donošenja odluka u uslovima ogrančenih resursa.

EKONOMIKA PONUDE (Supply Side Policies)

Metoda ubrzanja privrednog rasta koja se zasniva na podizanju efikasnosti tržišta. Uveli su je Ronalnd Regan i Margaret Tačer 80thi godina prošlog veka. Njihova osnovna teza bila je da će rast agregatne tražnje u uslovima kada tržište ne radi dobro sigurno dovesti do inflacije, te da je potrebno sprovesti uključjuje smanjenje izdataka za socijalni program, smajenje oporezivanja, deregulaciju i vraćanje socijalnih programa sa federalnog na lokalni nivo, privatizaciju državnih službi . Vidi: reganomika.

EKONOMSKA SPECIJALIZACIJA (Economic Specialization)

Koncentracija aktivnosti na nekoliko zadataka il na proizvodnju ograničenog broja proizvoda.

EKSTERNI EFEKTI (Externalities)

Društveni trošak ili korist koji nisu uključeni u tršišnu cenu nekog dobra ili usluge. Primer negativnih eksternih efekata je zagađenje. Obrazovanje je primer pozitivnih eksternih efekata, jer čitavo društvo profitira ako je populacija bolje obrazovana.

ELASTIČNOST TRAŽNJE (Elasticity of Demand)

Količnik procentualne promene tražene količine i procentualne promene cena. Ako je veći od 1, tražnja je elastična i male promene cena izazivaju još veće promene u tražnji. Ako je manji od 1, radi se po praviu o egzistencijalnim dobrima gde čak i značajnija poskupljenja neće promentiti tražene količine tih dobara (hleb, lekovi, itd).

EMBARGO (Embargo)

Zabrana trgovine. snabdevanja, itd. Po pravilu ima političku pozadinu.

EVROPSKI MONETARNI SISTEM (European Monetary System)

Sistem koji je konstruisan u ciljlu eliminacije rizika deviznog kursa između zemalja članica EU. On dozvoljava valutama da se kreću u okviru definisanih raspona, što je bio deo politike ekonomske konvergencije u okviru EU.

FAKTORI PROZVODNJE (Factors of Production)

Resursi koji se koriste u proizvodnji dobara i usluga. Klasična ekonomija razlkuje tri proizvodna faktora - zemlju, rad i kapital. Sa razvojem tehnologije dolazi do razdvajanja pojmova kapital i "ljudski kapital", gde se tu pre svega nalaze upravljačke veštine, takvani četvrti proizvodni faktor.

FIKSNI DEVIZNI KURS (Fixed Exchange Rates)

To je režim deviznog kursa pri kome centralna banka definiše paritet valute koji će braniti svojim deviznim rezervama. Obično i te valute mogu da se kreću u okviru unapred definisanog intervala (pojasa).

FIKSNI TROŠKOVI (Fixed Costs)

Troškovi proizvodnje koji se ne menjaju sa promenom obima proizvodnje. To su na primer troškovi iznajmljivanja fabričke hale. Nasuprot njima su varijablni troškovi.

FINANSIJSKI INSTRUMENT (Financial Instsrument)

Potvrda o vlastištvu neke finansijske aktive, poput obveznice ili akcije.

FIŠEROV PRINCIP (Fisher Effect)

Relacija između očekivane inflacije i tržišne kamatne stope. Tržišna kamatna stopa će uključiti očekivanu inflaciju tako da se realna kamatna stopa ne promeni.

FISKALNA POLITIKA (Fiscal Policy)

Politika javnih prihoda i rashoda jedne države.

FISKALNI DEFICIT (Fiscal Deficit)

Situacija kada država troši više nego što je prikupila kroz poreze, carine, akize, kazne, itd.

FLEKSIBILNI DEVIZNI KURS (Flexible exchange rate)

Ovo je vrsta upravljano plivajćeg deviznog kursa gde valuta ima fiksni paritet prema jednoji ili prema korpi valuta. Vidi plivajući kurs.

FRIDMAN, MILTON (Friedman, Milton)

Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 1976. godine, pripadnik čikaške škole ekonomske misli. Nobelovu nagradu je dobio za dostignuća u oblasti monetarne teorije i istorije i zbog ukazivanja na kompleksnost procesa makroekonomske stabilizacije.

Beskompromisni zagovornik slobodnog tržišta, Fridman je iznosio svoje stavove u vreme dominacije kejnzijanske škole. Njegov je stav da će problemi inflacije i kratkoročne nezaposlenosti nestati ako centralna banka SAD (Federal Reserve) bude štampala novac po konstantnoj stopi.

Kao savetnik Ričarda NIksona bio je razočaran kada je predsednik 1971. godine napustio monetarističke ideje i tražio od njega da insistrira na ubrzanju rasta novčane mase. Ipak je 2003. godinie priznao da politika targetiranja novčane mase nije bila uspešna i da sumnja da bi i danas tako tvrdo zastupao tu ideju kao što je to onda činio.

FRIDMANOV ZAKON (Friedman's Law)

Rast novčane mase izazivaće inflaciju u dugom periodu (skoro dve godine) a intenzzitet dejstva će u tomo periodu varirati, sve dok se stope rasta novčane mase i inflacija ne izjednače. .

FRIKCIONALNA NEZAPOSLENOST (Frictional Unemployment)

Nezaposlenost koju izazivaju radnici koji menjaju posao, u vremenu prelaska sa jednog na drugo radno mesto. Javlja se usled potrebe da se određeno vreme provede u nalaženju novog posla. Tehnički posmatrano, čak i u uslovima pune zaposlenosti frikcionalna nezaposlenost nije iskljlučena jer najveći broj zaposlenih s vremena na vreme promeni radno mesto.

G7 (G10)

Grupa od sedam vodećih industrijskih zemalja; SAD , Nemačka, Japan, Francuska, Velika Britanija, Kanada, Italija.

G8 (G8)

G7 plus Rusija

G10 (G10)

G7 plus Belgija, Holandija i Švedska, čine grupu zemalja koje imaju aktivnu ulogu u MMF. Ponekad se ovoj grupi pridružuje i Švajcarska.

HARTIJE OD VREDNOSTI (Securities)
Hartije od vrednosti su finansijski instrumenti različite vrste, roka i namene: na primer, akcije su hartije od vrednosti koje vlasniku (akcionaru) daju pravo na udeo u profitu preduzeća (dividenda); obveznice su dugovne hartije od vrednosti koje imaocu daju pravo na kamatu i vraćanje glavnice nakon isteka roka; itd.

HIPERINFLACIJA (hyperinflation)

Inflacija veća od 50 odsto mesečno, koja traja duže od jedne godine. Obično se javlja tokom ratova ili u doba velikih politčkih turbulencija.

INDEKS BEDE ( Misery Index, MI).

Zbir stope inflacije i stope nezaposlenosti. Što je veći zbir, veća je i beda.
Potiče iz doba Kenedijeve administracije, od Artura Okuna. Kasnije su ga proširivali kamatnom stopom i nekim drugim indeksima ali se najčešće još uvek koristi u izvornom obliku.

INDEKS CENA NA MALO (Consumer Price Index CPI)

Mera promene maloprodajnih cena korpe potrošačkih dobara u odnosu na prethodni period.

INDEKSACIJA (Indexation)

Izmena ugovora tako što se novčani iznosi koriguju stopom inflacije, koja se meri nekim dogovorenim indeksom, kao što je indeks cena na malo.

INDUSTRIJA

Industrijska porizvodnja je veoma izgubila na značaju u strukturi bruto domaćeg proizvoda. Od nekih 40% iz 1900. godiine do kraja prošllog veka ona se recio u SAD smanjila na 20% BDP. Više od dve trećine BDP i skoro četiri petine zaposlenih sada su u sektoru usluga. U isto vreme, industrija se seli u manje razvijene zmelje. U Srbiji industirja čini 20% BDP, poljopriveda čini oko 15% BDP dok ostatak potiče iz tercijarnog sektora (državni sektor i usluge). Mnogi smatraju da je industrijska proizvodnja važnija od razvijanja usluga na internetu ili od šišanja kose, na primer. Ovo je verovatno nostalngija za prošlošću kada su "pravi ljludi" upravo tamo radili, kao što su do pre 150 godina "pravi ljudi " obrađivali zemlju.

INFLACIJA (Inflation)

Kontinuirani rast opšteg nivoa cena, povezan sa padom kupovne moći novca. Obično se odnosi na maloprodajne cene, ali se može izražavati i za velikoprodajne cene, plate, aktivu, itd. Obično se izražava kao godišnja stopa rasta ili kao indeksni broj.

Da bi se inflacija držala pod kotrolom treba znati šta je izaziva (Vidi inflacija tražnje, troškovna inflacija). Ekonomisti imaju mnogo teorija ali nemaju nedvosmislene zaključke niti recepte. Milton Fridman jednom je rekao da je inflacxija “svuda i uvek samo monetarni fenomen”, to jest da može da se javi samo ako stopa štampanja novca prekorači stopu privrednog rasta. Stoga monetaristi smatraju da rast novčane ponude mora da se drži pod strogom kontrolom. Međutim ispostavilo se da je vrlo teško ustanoviti čvrstu vezu između monetarističke mere ponude novca i stope inflacije. Kejnzijanci smatraju da inflacija ne mora da bude samo monetarni fenomen i da je može izazvati i fiskalna politika, faktori na strani agregatne ponude, itd.

INFLACIJA TRAŽNJE (Demand-Pull Inflation)

Situacija kada rast agregatne tražnje ne izazove rast agregatne ponude, te kao rezultat dolazi do rasta opšteg niva cena (inflacije).

INOVACIONA PREDNOST (First Mover Advantage)

Biti prvi koji osvaja tržište ili koji uvodi veliku inovaciju može biti ogromna prednost, ne samo zato što se preskaču barijere ulasku već i zato što potencijalni rivali mogu biti obeshrabreni visinom ulaganja za uspešan ulazak na tržište. Međutim, ponekad se ovaka prednost može izjaloviti ako se u toku rada jave greške koje naslednici neće morati da ponaljaju. Vidi starosedelačka prednost.

INTERVENCIJE CENTRALNE BANKE (Central Bank Intervention)

Aktivan uticaj na devizni kurs. Do intervencija dolazi kada centralna banka kupuje sopstvenu valutu tako što prodaje devize, a sve to radi u cilju da pojača vrednost svog novca. Da bi oslabila domaću valutu, centralna banka je prodaje, dakle uvećava ponudu novca tako što kupuje čvrstu valutu.

INVESTICIJE (Investment Expenditures)

Novčani izdaci na kačpitalna dobra (fabrike, zgrade, mašine, oprema, zalihe i stanovi) koja se koriste za proizvodnju novih dobara ili usluga.

INVESTICIONI MIULTIPLIKATOR ( Investment multiplier)

To je broj koji pokazuje koliko će se promeniti BDP kada investicije porastu za jednu jedinicu.

ISTISKIVANJE (Crowding Out)

Pojava da deficitno finansiranje budžeta izaziva pad privatnih investicija usled rasta kamatne stope, kada firme i domaćinsta usled nemogućnosti da se zadužuju po niskim kamatnim stopama smanjuju svoja ulaganja kao i svoje planove potoršnje. Vidi: privlačenje (crowding in).

IZOBILJE (Abundance)

Pojam koji označava da pojedinci mogu da ga prisvoje bez ikakvih troškova. Ako nekog dobra ima u izobilju, ono je besplatno. Ekonomika izobilja (abundance economics) bavi se proučavanjem situacija gde u jednoj privredi ima više nego dovoljno resursa za svakoga (kada ih, dakle, ima u izobilju). Ovo je krajnje hipotetički slučaj koji se naziva "ekonomija bez retkosti". Klasična ekonomija ovim pojmom ne operiše jer se u osnovi u ekonomiji radi o raspodeli retkih resursa. Ako se ovakva situacija ipak pojavi, primenjuje se slučaj tzv "veštačke retkosti".

JAVNA DOBRA (Public goods)

Dobra i usluge koja se ljudima ne mogu oduzeti čak i ako za njih ne plaćaju. (svetionik je tipičan primer javnog dobra). Pošto se korišćenje ne naplaćuje, jedino država ima interesa da proizvodi javna dobra i stavlja ih na raspolaganje svojim građanima. Vidi privatno dobro, slobodno dobro, retko dobro. Vidi takođe problem slepog putnika

JAVNA POTROŠNJA (Public Spending)
Potrošnja državnih i lokalnih vlasti ili institucija koje finansira vlada. Vidi fiskalna politika, zlatno pravilo, budžet.

JAVNA ŠTEDNJA (Public saving)

Iznost za koji prikupljeni državni prihodi (porezi) nadmašuju javnu (državnu) potrošnju.

JAVNI DUG (Public debt)

Akumulirane pozajmice saveznoj ili republičkoj vladi takođe poznate kao nacionalni dug.

JAVNI IZBOR (Public choice)

Teorijska disciplina o tome kako vlada donosi ekonomske i politčke odluke.

JAZ (gap)

Kada proizvodnja u zemlji (realni BDP) zaostaje za svojim dugoročnim potencijalnim iznosom.

KAMATA (Interest)

Godišnja zarada koje se privredni subjekt odriče kada investira u neki posao ili u kupovinu neke aktive. Tu kamatu nazivamo troškovima kapitala. Zarada koja se ostvaruje u rzizičnim poslovima mora stoga pokriti troškove kapitala i povrh toga i zaradu koja će investitore privući da ulažu.

KAMATNI PARITET (Interest parity)

Kamatni paritet jedne valute pokriven je onda kada razlika u kamatnim stopama na deviznom tržištu bude kompenzovana premijom u istom iznosu. Na primer, ako je kamatna stopa u Japanu 3% a u SAD 6%, kamatni paritet će se obezbediti kada se na devizni kurs jena prema dolaru doda premija od 3 odsto.

KAPITAL (Capital)

Postojeći fond proizvodnih resursa, mašina, zgrada, fabrika, trajnih otrošnih dobara i zaliha. Vidi investicije

KAPITALNA INTENZIVNOST (Capital-intensive technique)

Proizvodne tehnike koje koriste veliku količinu kaitala i malu količinu rada.

KAPITALNI BILANS (Capital account)

Platnobilansni račun na kome se beleže priodi i rashodi koji nastaju prilikom zaduživanja i prilikom otplate glavnice duga. Otplata kamate i druge tekuće transakcije beleže se u tekućem računu platnog bilansa.

KEJNZ, DŽON MAJNARD (Keynes, John Maynard (1883-1946).

Engleski eknomista, državnik i matematičar, njegova knjiga Opšta teorija zaopslenosti, kamate i novca iz 1936. godine bila je uvod u korišćenje kontracikličnih mera ekomske politike. Preporuka je bila da u teškim privrednim vremenima treba povećavati javnu potrošnju i smanjivati poreze. Up. kejnzijanci, monetaristi.

KEJNZIJANCI (Keynesians)

Pravac u ekonomiji kojim se zagovara aktivna uloga države u ekoomiji, pre svega kroz promenu nivoa javne potrošnje i oporezivanja. Kejnzijansku štkolu započeo je Alvin Hansen sredinom 40tih godina prošlog veka. Danas kejnzijanske ideje nastavljaju neokejnzijanci, novi kejnzijancii postkejnzijanci. Suprotno stanovište zagovaraju monetaristi.

KEJNZIJANSKA ŠKOLA (Keynesian)

Grana ekonomije zasnovana (često veoma posredno) na ideji Džona Majnarda Kejnza da država može da ispravi neke nesavršenosti tržišta. Bila je dominantna skoro 30 godina nakon II svetskog rata, naročito 1960-tih godina kada je fiskalna politika postala glavni instrument u borbi protiv recesije i privrednih ciklusa. Tokom 70-tih je veoma često bila okrivljena za rast inflacije. Kejnzijanske politike postepeno su ustupile mesto monetarizmu kome se svojevremeno Kejnz žestoko suprotstavljao. Uprkos tome, ideja da javna potrošnja i oporezivanje imaju ključnu ulogu u upravljanju tražnjom u cilju dostizanja pune zaposlenosti ostala je osnovna ideja pri kreiranju makroekonmske politike u mnogim zemljama. U poslednje vreme kejnzijanska škola postaje više pro-tržišna i počinje da deli uverenje da u većii slučajeva tržišta dobro rade, ali nekada presporo reaguju na promene u okruženju. Vidi neokejnzijanci, novi kejnzijancii postkejnzijanci. Suprotno stanovište zagovaraju monetaristi.

KLASIČNA EKONOMSKA TEORIJA (Classical Theory)

Dominanatna eknomska teorija od 18. pa sve do 20. veka kada je evoluirala u neoklasičnu teoriju. Klasični ekonomisti, gde se ubrajaju Adam Smit, David Rikardo i Džon Stjuard Mil, verovali su da će afirmacijom sopstvenog interesa ljudi obezbediti najveće ekonomske koristi za celo društvo kroz delovanje mehanihma tržišta (nevidljiva ruka). Oni su takođe verovali da je privreda uvek u ravnoteži ili da se ka njoj kreće. Dadesetih i tridesetih godina 20. veka Džon Majnard Kejnz napao je neke od ključnih postavki klasične i neoklasične ekonomije, a posebno postavku o automatskom prilagošavanju privrede i povratku u tačku pune zaposlenosti.

KLASIČNA MAKROEKONOMIJA (Classical macroeconomics)

Makroekonomska analiza zasnovana na stavu da privreda uvek spontano teži stanju pune zaposlenosti.

KOMPARATIVNE PREDNOSTI (Comparative Advantage)

Ovo je koncept relativnih predonosti, kojim se objašnjava da trgovina može biti od koristi čaki u slučaju da zemlja sve svoje proizvode proizvodi skuplje od ostalih zemalja. Ono što je važno jeste relativna proiduktivnost, bez obzira na apsolutnu. Zemlja treba da se specijalizuje u sektoru u kome je relativno produktivnija i imaće apsolutnu korist od razmene. Vidi takođe koncept apsolutnih prednost i novu teorijiu razmene.

DA BUDE TAČNO A DA NIJE TRIVIJALNO?

Nobellovac Pol Samjuelson jednom je izazvan a "dvoboj", da kaže matematičaru Stanislavu Ulamu ima li u društveim naukama barem jedne propozicije koja je tačna, a da nije banalno jasna (trivijalna).

Kakav je bio Samjuelsonov odgovor? Ima, rekao je. To su komparativne prednostii.

“Da je to logički tačno, to matematičaru i ne treba objašnjavati. A da nijie banalno jasno (trivijalno), dokazale su hiljade važnih i pametnih ljludi koji ovu teoriju niti su razueli niti su u nju poverovali nakoh što im je ona detaljno objašnjena...”

KONKURENCIJA (Competition)

Rivalitet između pojedinaca i privrednih subjekata u cilju sticanja novca ili položaja na tržištu.

KOPENHAŠKI KRITERIJUMI (Copenhagen criteria)

Kriterijumi za prijem novih zemalja u Evropsku uniju. Zemlja - kandidat mora da izgradi institucije demokretske države i vladavine prava, tržišnu privredu i da je u stanju da prihvati obaveze i opšte principe funkcoinisanja zajednice. Ovi kriterijumi postvljeni su u Savetu Evrope juna 1993. godine u Kpoenhagenu.

KREDIT (Credit)

Dogovor o pozajmljivanju novca do određenog limita pod odgovarajućim uslovima.

KRIVA PONUDE (Supply Curve)

Grafički predstavljena linija koja prikazuje kako će se menjati ponuda kada se menja cena robe.

KRIVA TRAŽNJE (Demand Curve)

Grafiki predstavljena linija koja prikazuje kako će se menjati tražnja kada se menja cena robe.

KVOTA ( Quota)

Kvantitativno uvozno ograničenje.

LAFEROVA KRIVA (Laffer curve)

Linija koja pokazuje u kojoj tački će rast poreza dovesti samo do smanjenja aktivnosti u oporezivim delatnostima. Veliki rast poreza povećaće sivu ekonomiju i neće napuniti budžet.

LESE-FER (Laissez faire)

Potiče od francuskog izraza "ostaviti na miru", ovim izrazom se označava stav da država ne bi trebalo nimalo da se meša u privredni život jer privatno vlasništvo tržišno odlučivanje i slobodna trgovina tek kada su nesputani maksimalno povećavaju proizvodnju i životni standard. Ovaj pristup bio je naročito popularan do Velike ekonmske krize iz 1929-1933. godine.

LIBERTARIJANIZAM (Libertarianism)

Libertarijanizam je pravac u političkoj filozofiji kojim se zagovara da pojedinci treba da budu potpuno slobodni u raspolaganju svojom svojinom i svojim ličnim životom sve dok ta sloboda ne ugrožava istu tu slobodu nekog drugog čoveka. Sledi da svi odnosi između ljudi moraju biti dobrovoljni i zasnovani na konsenzusu.

Ekonomski libertarijanizam je pravac političke misli koji naglašava pravo upravljanja sopstvenim prvrednim aktivnostma bez uplitanja države. U slobodnoj tržišnoj privredi pojedinci foriraju institucije privatne svojine, slobodog ugovaranja i slobodnog formiranja cena. Zagovornici ekonomskog libertarijanizma tvrde da že ovakav sistem biti superoran u odnosu na sve druge privredne sisteme. Na međunarodno planu libertarijanci zagovaraju slobodnu međunarodnu trgovinu.

LIKVIDNOST (Liquidity)

Lakoća kojom se neka aktiva može unovčiti. Gotovina je savršeno likvidna. Likvidnost drugih oblika aktive obično je manja; koliko manja, može se meriti lakoćom kojom bi se pretvorila u novac.

LORENCOVA KRIVA (Lorenz Curve)

Grafikon koji pokazuje meru nejednakosti u raspodeli dohotka u jednoj zemlji.

M1

Ukupna količina domaćeg novca u opticaju plus depoziti po viđenju

M2

M1 plus štednja u finansijskim institucijama i mali ullozi na tržištunovca.

MAKROEKONOMIJA (Macroeconomics)

Analiza agregatnih privrednih kretanja i studija proizvodnje, zaposlenosti inflacije, fiskalnih i platnobilansnih deficita.

To je analiza agregatnih fenomena - privredog rasta, inflacije, nezaposlenosti i deficita. Nasuprot mikroekonomiji, analizi ponašanja pojedinačnih tržišta, radnika, domaćinstava i firmi. Mada se ekonomisti po pravilu dele na makro i mikroekonomiste, makroekonomski fenomeni proizvod su mikroekonomskih aktivnosit u jednoj zemlji.

MAKROEKONOMSKA POLITIKA (Macroeconomic policy)

Aktivosti vlade i centalne banke usmerene održanju privrednog rasta, uz nisku inlfaciju i nezaposlenost. Glavni instrumenti su kamatne stope i ponuda novca, poznatiji kao istrumenti monetarne politike, kao i promene poreske politike i javne potrošnje, poznate kao instrumenti fiskalne politike. Činjenica da ima faza kada i nezaposlenost i inflacija beleže oštar rast kao i to da se rast često usporava može biti rezultat loše vođene makroekonomske politike. Međutim, pošto su privredni ciklusi nezaobilazna pojava, činjenica je da se ni sa najboljom makroekonomskom politikom ne mogu izbeći sve turbulencije u privrednom životu.

MALTUZIJANSKA ZAMKA (Malthusian Trap)

Životni minimum na koji se ljudi moraju spustiti zahvaljujući rastu stanovništva po geometrijskoj i rastu resursa i izvora hrane po aritmetičkoj progresiji.

MARGINALNI (Marginal)

Marginalni prihod predstavlja dodatni prihod koji nastaje prodajom dodatne jedinice robe. Marginalna korisnost je mera dodatne korisnosti koju će osoba dobiti od korićenja dodatne jedinice proizvoda. Marginalni proizvod rada je dodatna količina finalnog proizvoda koju bi firma ostvarila zapošljavanjem jednog novog radnika. Marginalna sklonost potrošnji meri koliko će domaćinstvo povećati svoju potrošnju kada se dohodak uveća za 1 evro, itd. Marginalna poreska stopa meri koliko raste poresko opterećenje kada zarada poraste za 1 evro.

Marginalni trošak može se veoma mnogo razlikovati od prosečnih troškova, čiji iznos dobijamo jednostavnim deljenjem ukupnih troškova obimom proizvodnje. Veoma važan nalaz u mikroekonomiji glasi da marginalne promene mogu imati ogroman uticaj na privredni život.

MARŠAL, ALFRED (Marshall, Alfred)

Britanski ekonomista (1842–1924), razvio neke od najvažnijih mikroekonomskih koncepata. U svom najpoznatijem radu PRINCIPI EKONOMIJE on je zasovao neoklasičnu analizu gde je objasnio da količinu proizvoda i njegovu cenu smiultano određuju ponuda i tražnja. a da su za donošenje odluka najvažniji marginalni troškovi i marginalna korist. On je prvi objasnio mehaniham pada tražnje pri rastu cena i sledstveni opadajući nagib krive tražnje. On je takođe prvi uveo koncept cenovne elastičnosti tražnje i koncept potrošačevog viška.

U celini, pravilo pri donošenju odluka je sledeće: neka aktivnost se isplati ako marginalna korisnost od nje premašuje postojeće marginalne troškove.

MARŠALOV PLAN (Marshall Plan)

Verovatno najuspešniji program međunarodne pomoći. Nazvan porema generalu Džordžu Maršalu, državnom sekretaru SAD koji je predložio da se ratom razorenim evropskim zemljama šalje pomoć. Amerikanci su ostavili Evropljanima da da sami rasporede pomoć na mesta gde su sami smatrali da je najpotrebnije. Sada se svaki predlog da međunarodna zajednica pomogne ratom razorena područja naziva “novi Maršalov plan”.

MASTRIŠKI KRIERIJUMI (Maastricht criteria)

1. Inflacija: ne sme biti za više od 1.5 procenthih poena veća od proseka tri najuspešnije zemlje članice EU (po ovom kriterijumu).

2. ‚Javne finansije. Godišnji javni deficit: ne sme preći 3% bruto domaćeg proizvoda na kraju fiskalne godine. Odsstupanje se dozvoljava samo u izuuzetnim slučajevima Javni dug: Udeo duga u BDP ne sme preći 60% na kraju fiskalne godine. Čak i ako se ovaj target ne može dostići, ovaj odnos se mora smanjivati i mora se približavati zadatom targetu zadovoljavajućim tempom.

3. Devizni kurs: Zemlje kandidati moraju se uključiti u mezhanizam deviznog kursa (ERM II) u roku od najmaje dve uzastopne godine i u tom periodu ne smeju vršiti devalvacije

4. Dugoročna kamatna stopa: Nominalna dugoročhna kamatna stopa ne sme biti za više od 2 procentna poena veća nego u tri najuspešnije zemlje EU (po ovom kriterijumu).

Cilj ovih kriterijuma jeste da obezbede cenovnu stabilnost u okviru Evrozone čak i u slučaju da EU primi i sve kandidate u punopravno članstvo.

MEDIJANA (Median)

vidi Prosek

MERKANTILIZAM (Mercantilism)

Preovlađujuće mišljenje ekonomista u 17. veku koje poslednjih godina polako ponovo dobija na značaju. Merkantilisti su se bojali da će novac postati suviše oskudan, što bi delovalo recesiono na privredni rast i zaposlenost. Njihovo rešenje bio je jeftini novac (niske kamatne stope). No klasična škola ekonomske misli se ovome suprotstavila tna ovo je reagovala tvrdnjom da će obilje novca izazvati inflaciju.

Izvorni merkantilisti, poput Džona Loa (John Law), škotski finansijer (i osuđeni ubica), verovali su da se privredni prosperitet i politička moć zemlje baziraju na rastućim zalihama dragocenih metala. Da bi ih zemlja trajo uvećavala, treba zabraniti slobodnu trgovinu i uvesti protekcionističke politike koje će minimizirati uvoz a maksismzirati izvoz, i tako načratiti spoljnotrgovinski suficit tkoji će biti u zlatu.

Merkatniliste je osporio već Adam Smit koji je prvi pokazao da bogatstvo zemlje ne potiče iz obilja zaliha zlata već iz obilja proizvodnih resursa (zemlja, rad, kapital itd) i da zavisi od toga koliko će se oni efikasno koristiti. Slobodna trgovina povećava efikasnost tako što će se svaka zemlja specijalizovati u aktivnostima gde bude imala komparativnu prednost.

MEŠOVITA PRIVREDA (Mixed economy)

Tržišna privreda u kojoj paralelno funkcionišu državne i privatne firme. Udeo jednih i drugih može značajno da varira. Od početka 80-tih godina prošlog veka smanjuje se značaj javnog sektora, a nacionalizacija ustupa pred talasom privatizacije.

MIKROEKONOMIJA (MICROECONOMICS)

Mikroekonomija se bavi proučavanjem funcionisanja pojedinačnih delova jedne čprivrede. Za razliku od makroekonomije, koja proučava funkcionisanje privrede i fenomene kao što su rast, inflacija, nezaposlenost i deficiti, mikroekonomija proučava mehanizme i principe kojima se rukovode domaćinstva kada donose odluke o potrošnji i o štednji, odnosno kojima se rukovode firme kada odlučuju o cenama i svom obimu proizvodnje, kao i pitanjima tipa da li privatizacija popravlja efikasnost, da li je neko tržište u dovoljnoj meri konkurentno, kako funkcioniše tržište rada, itd.

MINIMALNA NADNICA (Minimum wage)

Minimalna suma novca koju firme isplaćuju svojim radnicima. U najvećem broju razvijenih zemalja postoji minimalna nadnica, mada su neke vrste radnika iz toga izuzete, kao što su pripravnici i zaposleni na određeno vreme. Ekonomisti dokazuju da minimalna nadnica vodi rastu nezaposlenosti na viši nivo nego što bi bio da minimalne nadnice nema. Osnovni arguent poltičara je da je moguće da bi bez ovako definisane minimalne nadnice, stvarna nadnica pod uticajem ponude i tražnje mogla pasti tako nisko da bi bioo nemoralno da ljudi rade za nju. Stoga će minimalna nadnica morati da bude veća od tržišne, u kom slučaju će tražnja za radom pasti. Koliko će past, pre svega zavisi od toga koliko će visoko minimalna nadnica biti postavljena.

MIROVANJE (Grace Period)

Period mirovanja kredita ili grace period je vreme od momenta puštanja kredita do momenta početka plaćanja obaveza po kreditu, uz mogućnost različitih kombinacija mirovanja obaveza plaćanja po kamati, glavnici ili i jednom i drugom. Dužina perioda mirovanja zavisi od politike banke ali i od namene kredita (npr. da li se kupuje oprema koja se odmah može staviti u funkciju i koja može odmah da počne da odbacuje zaradu, ili ne).

MMF (IMF)

Međunarodni monetarni fond, osnovan 1944. godine u cilju obezbeđenja kratkoročne i srednjoročne međunarodne likvidnosti kao i u cilju zabrane nekontrolisanih devalvacija koje bi imale recesiono dejstvo na trgovinske partnere. Zemlje koje imaju platnobilansne teškoće dobijaju povoljne zajmove od MMF-a.

MOBILNOST (Mobility)

Što vlasniku bude lakše da svoje faktore proizvodnje preseli na lookacju gde se postiže veća efikasnost, brži će biti privredni rast. Osim zemljišta, ostali fakotri proizvodnje su maje ili više mobilini.

Ali s druge strane sama mogućnost da se faktori proizvodnje iznenadno negde presele može da stvori velike ekonmske probleme. Na primer, poslodavac će tri puta razmisliti da li da šalje radnike na usavršavanje, ako se boji da će ga radnik lako napustiti. Slično tome, postaje opasno uvođenje inovacija a upravljanje rizikom postaje važan deo njihovog poslovnog odlučivanja.

MODELIRANJE (Modelling)

Ekonomisti koriste niz veoma pojednostavljujućih pretpostavki o funkcionisanju privrede i na osnovu tih nalaza utvrđuju različite scenarije koji se u privredi mogu dogoditi. Milton Fridman je tvrdio da ekonomske modele ne treba ocenjiati prema tome koliko su im prepostavke validne, već na osnovu tačnosti njihovih projekcija. Neki šampion u igranju bilijara ne mora da poznaje zakone fizike, ali on igra kao da ih zna! Stoga se njegovo ponašanje može precizno predvideti modelom koji pretpostavlja da on zakone fizike zaista i poznaje. Isto tako, ponašanje ljludi koji donose privredne odluke sasvim se dobro može modelirati uz pretpostavku maksimizacije profiita, iako sami učesnii ne moraju biti ni svesni tog svog cilja.

MODUS (Mode)

Vidi: prosek

MONETARIZAM (Monetarism)

Ukoliko se kontroliše ponuda novca sve druge veličine u privredi same će se dovesti u red. To je škola ekonomske misli koja se razvila kao odgovor na kejnzijansku školu (nastavljajući se na ranije polemike merkantilista i klasične škole). Monetarizam se zasniva na uverenju da inflacija ima korene u prekomernom štampanju novca. Blisko je vezana za Miltona Fridmana koji je tvrdio, na osnovu kvantitativne teorije novca, da bi država trebalo da stabilizuje ponudu novca i da je pomalo povećava svake godine tako da dozvoli da privreda sama inicira rast. U tom slučaju tržišne sile bi same efikasno rešile probleme inflacije, nezaposlenosti i recesije. Monetarizam je doživeo vrhunac 80tih godina prošlog veka, kada su ekonomisti, vlade i investitori burno reagovali na svaku promenu u štampanju novca.

Mnoge centralne banke su potavile formale targete za rast ponude novca. Od tada, teza da će brži rast novčane mase automatski izazvati inflaciju izašla je iz ode. Ponuda novca je koristan target (cilj) monetarne politike samo ako je relacija između novca i nominalnog BDP stabilna i predvidiva. Način na koji ponuda novca utiče na cene i ouptut zavisi od brzine opticaja, a problem je što se ona može iznenada promeniti. Tokom 80tih godina prošlog veka pokazalo se da veza između ponude novca i inflacije nije baš tako jasna kako su monetaristi govorili a mnoge centralne bake su prestale da koriste monetarne targete. Umesto toga, počele su da koriste eksplicitno targetiranje inflacije.

MONETARNA NEUTRALNOST (Monetary Neutrality)

Promene u ponudi novca nemaju nikakav uticaj na realne varijable poput proizvodnje, realne kamatne stope i nezaposlenosti. Ako centralna banka udvostruči ponudu novca, udvostručiće se i nivo cena, a vrednost novca u novčaniku će se prepoloviti. Ovu teoriju, koja predstavlja osnovu klasične ekonomije, prvi put je prezentirao Dejvid Hjum u 18.veku. On je objasnio klasičnu dihotomiju - da ekonmske varijable imaju dva aspekta - realni i nominalni, te da promene nominalnih varijabli ne moraju nužno da utiču na realne varijable. Danas veoma mali broj ekonomista misli da je novac potpuno neutralan, barem to nije slučaj u kratkom roku. Inflacija utiče na realne varijable jer, na primer cene mogu biti rigidne ili može doći do novčane iluzije

MONETARNA POLITIKA (Monetary Policy)

To su aktivnosti centralne banke u ciljlu kontrole novčane ponude i upravljanja agregatnom tražnjom. Monetarna politika uključje operacije na otvorenom tržištu, politiku obaveznih rezervi i promenu kratkoročne kamatne stope. To je jedna od dve glavne alatke makroekonomske politike, druga je fiskalna politika (Vidi monetarizam).

MONOPOL (Monopoly)

Tržište na kome postoji samo jedan prodavac, gde ne postoji bliski supstitut i gde je drugim ponuđačima onemogućen ulaz. Tada firma koja ima tržišnu moć da određuje i cenu i količinu proizvoda. Za razliku od toga, u uslovma savršene konkurencije nijedna firma ne može da utiče na cenu, već samo može da prilagodi svoju proizvodnju zadatim tržišnim cenama. Po pravilu, monopolista će oboriti ponudu i povisiti cenu.

U praksi nema apsolutnih monopola i njihova tržišna moć da smanjuju ponudu biva ograničena mogućnošću da im neki konkurent ugrozi položaj (vidi monopolska konkurencija). Antimonopolska politika može da smanji tržišnu moć monopola tako što će da podstiče konkurenciju, ili ako je reč o prirodnom monopolu, da uvede regulatorna tela. Nadalje, čak i sama mogućnost da se povede ozbiljna mera antimonopolske politike uticaće na samoregulaciju monopola, a sve u cilju izbegavanja troškova i posledica koje bi antimonopolska istraga mogla izazvati.

MONOPOLISTIČKA KONKURENCIJA (Monopolistic Competition)

Nešto između savršene konkurencije i monopola, takođe poznato po imenom nesavršena konkurencija. Savršeno konkurentna tržišta veoma su retka ali i veoma mali broj firmi ima čist monopol, češći je oligopol. Cene su više a proizvodnja manja nego u slučaju savršene konkurencije.

MONOPSON (Monopsony)

Tržište na kome dominira jedan jedini kupac. Monopsonista ima tržišnu moć da utvrdi cenu po kojoj će nabavljati (robu, radnu snagu, itd).

MORALNI HAZARD (Moral Hazard)

Jedan od dva oblika nesavršenosti tržišta često vezanih za postojanje institucije osiguranja Drugi je tzv. negativna selekcija. Moralni hazard znači da ljudi koji imaju osiguranjue rizikuju više nego što bi to činili iače jer znaju da su zaštićeni, te se može desiti da osiguravajuća kompanija mora da isplati više novca nego što je dobila od premija.

MULTIPLIKATOR (Multiplier)

Broj koji pozauje koliko puta će se početni nivo investicija ponovo potrošiti da bi na kraju uticaj na dohodak bio višestruk. To je Kejnzov koncept kojim je pokazao da če rast investicija, javne potrošnje ili izvoza imati iznadproporcionalni uticaj na dohodak. Visina multiplikatora zavisiće od tzv. pukotina (leakages) odnosno od toga koliko se novca izdvaja iz dohotka za štednju - što je veća štednja, ukupni efekat investicije na dohodak biće manji.

Ukoliko vlada recimoi "olabavi" fiskalnu politiku i uloži milijardu evra u obrazovanje, to će imati trenutni uticaj na plate ljudi koji rade u obrazvoanju ili rade kao snabdevači ove grane. Svi ovi ljiudi potrošiće deo ovako zarađenog (ekstra) novca. Onda će i ljudi od kojih su kupovali i sami imati više novca i sami će povećavati kupvne, itd.

U teoriji ovaj proces bi mogato trajati beskonačno, u kom slučaju bi multiplikator bio beskonačno veliki. U praksi ipak većina ljludi će jedan deo svojih ekstra zarada ipak staviti na štednju, i taj novac će biti ona "pukotina" o kojoj je bilo reči. Ukoliko se troši samo polovina esktra dohotka, onda će marginalna sklonost štednji bit 1/2=0.5 a multiplikator ćemo izračunati pomoću sledeće formule.

multiplikator = 1 / (1 – marginalna sklonost potrošnji)

Onda će vrednost multiplikatora biti 2, a to znači da će jedinica javne potrošnje udvostručiti dohodak.

NAJPOVLAŠĆENIJA NACIJA (Most Favoured Nation)

Jednak tretman u međunarodnoj razmeni. Ako zemlja A garantuje zemlji B da će joj dati tretman najpovlašćenjie naicje, to znači da će ona na proizvode iz zemlje B stavljati carinu koja neće biti viša (ali ni niža) nego što se primenjuje na uvoz iz bilo koje zemlje.

Ova klauzula najpovlašćenije nacije jedan je od najvažnijih temelja međunarodne trgovine. Svetska trgovinska organizacija (STO) zahteva da zemlje članice međusobno u carinskom postupku i primeni svoje regulative primene tretman najpovlašćenije nacije na svaki sličan proizvod iz svih ostalih zemalja članica. Pre formiranja GATT i STO, ova klaluzula se bilateralno ugovarala, što je omogućilo da se svet približi sistemu slobodne trgovine.

NARODNA BANKA (Central Bank)

Banka svih banaka, odgovorna za sprovođenje monetarne politike jedne zemlje. Centralna banka štampa domaću vautu, definiše režim i politiku deviznog kursa, a u mnogim zemljama vrši bankarsku superviziju.

NEELASTIČNA TRAŽNJA (Inelastic Demand)

Ona tražnja gde se tražene količine nekog dobra manje menjaju od promena cena (lekovi, hleb, itd).

NEGATIVNA SELEKCIJA (Adverse Selection)

Kada se sklapa posao sa ljudima koje bi bilo najbolje izbegavati. Ovo je jedna od dve glavne vrste nesavršenosti tržišta. Druga je moralni hazard. Štetan izbor nastaje kada postoji asimetrične informacije između prodavca polisa osiguranja i kupaca. Ponekada u stvari osiguranje i ne bi donosilo profit kada bi kupci osiguranja bili bolje informisani o riziku koji može nastati u toku trajanja polise.

NEO I NOVA KEJNZIJANSKA ŠKOLA (Neo and New Keynesian school)

Tri pojma - neoklasična sinteza, neo-kejnzijanizam i novi kajnzijanizam često izazivaju zabuu.

Neoklasična sinteza je izraz koji je posle II svetskog rata uveo Nobelovac Pol Samjuelson: ideja je bila da blada i centralna banka treba da obezbede punu zaposlenost na način da neoklasične pretpostavke u potpunosti uvaže.

Neo-kejnzijanizam su započeli Nobelovci Džejms Tobin i Franko Modiljani i u velikoj meri su pojačali mikroekonomske osnove teorije

Ova teorija često je veoma odstupala od post-kejnzijanske analizePola Dejvidsona i drugih, gde je naglašavana uloga neizvesnosti, naročito u oblasti privatnih fiksnih investicija.

Novi kejnzijanizam se vezuje za Gregori Menkjua kao odgovor na Roberta Lukasa i njegovu novu klasičnu školu, koju kritikuju za nekonzistentnost u okviru analize "racionalnih očekivanja". Nova klasična škola, naime, kombinovala je jedinstvenu tačku opšte ravnoteže u tački pune zaposlenosti sa racionalnim očekivanjima. Novi kejnzijanci kažu: tržišta ne mogu obezbediti da se ponuda i tražnja izjednače u tački pune zaposlenosti jer su cene rigidne i stoga na kratki rok neće biti opšte ravnoteže u tački pune zuaposlenosti.

Dok je u neoklasičnoj sintezi preovlađivala nada da će fiskalna i monetarna politika obezbediti punu zaposlenost, nova klasična analiza je pretpostavljala da će se to dogoditi samo od sebe na kratak rok. Nova kejnzijanska škola tvrdi da će se to to dogoditi ali tek na dugi rok, a akcije vlade i centralne banke su potrebne jer je dugi rok može biti veoma daleko.

NEOKLASIČNA EKONOMIJA (Neoclassical economics).

Nastala sredinom 19 veka, vezuje se za imena Leona Valrasa, Alfreda Maršala i Irvinga Fišera. Ova škola afirmisala je učenja klasičnih ekonomista, a uvela je matematičku analizu i dala veži značaj mikroeonomskim fenomenima.

NERASPODELJENI PROFIT (Retained Earnings)

Profit koji firme ne isplaćuju svojim akcionarima i koji se obično reinvestira.

NERAVNOTEŽA (Disequilibrium)

Situacija gde se pri datoj ceni ponuda i tražnja ne izjednačavaju. Vidi; ravnoteza.

NESAVRŠENOST TRŽIŠTA (Market failure)

Situacija kada tržište ne vrši efikasnu alokaciju resursa. Ekonomisti su utvrdili četiri vrste ili uzroka za njihov nastanak.

• Zloupotreba tržišne snage, nastaje kada veliki kupac ili prodavac može da utiče na cenu proizvoda (monopol, monopson ili oligopol).

• Eksterni efekti – kada tržište ne može da vrednuje uticaj jedne privredne aktivnosti na ostatak zemlje. Na primer tržište ne može dobro da vrednuje troškove koji reciimo mogu nastati ako neka firma bude zagađivala prirodnu sredinu.

• Javna dobra kao što je nacionalna odbrana. Kolika bi bila ravnlotežna ponuda narodne odbrane kad abi se to pitanje ostavilo tržištu?

• Kada postoje nepotpune ili asimetrične informaicje ili neizvesnost.

Zloupotreba tržišne moći može se tretirati antimonopolskim zakonodavstvom ili dodatnim otvaranjem tržišta za nove kupce ili nove prodavce. Eksternalije se mogu smanjivati oporezivanjem ili subvencionisanjem, a ponuda javnih dobara može se poboljšati tako što će se sredstva za njihovu porizvodnju obezbediti dodatnim oporezivanjem.

NEVOLJNA NEZAPOSLENOST (Involuntary Unemployment)

Potencijalni radnici koji koji ne mogu da nađu posao, a spremni su da rade za važeću nadnicu.

NEZAPOSLENOST (Unemployment)

Broj ljudi u radnom dobu koji nema posao. Obično se izračuna kao procenat ponude radne snage (stopa nezaposlenosti = broj nezaposlenih / (broj zaposlenih + broj nezaposlenih). Ovaj procenat veoma varira za vreme privrednih ciklusa i to je ciklična nezaposlenost.Ona se računa kao nezaposlenost iznad frikcionalne, strukturne i sezonske nezaposlenosti. Nezaposlenost se takođe može smatrati voljnom i nevoljnom.

NJU DIL (New Deal)

Programi iz 30-ih godina prošlog veka koje je karakterisala velika državna pomoć i velike državne intervencije u privredi.

NOMINALNA KAMATNA STOPA (Nominal Interest Rate)

Iznos koji traba da pokrije troškove erozije vrednosti zbog inflacije plus realna kamatna stopa. To je oportunitetni trošak držanja novca.

NOMINALNI BDP (Nominal GDP)

Bruto domaći proizvod meren u tekućim cenama (vidi Realni BDP).

NORMATIVNA EKONOMIJA (Normative Economics)

Analiza u kojoj dominira vrednosni sud, dok je analiza same pojave ne tretira neutralno (vidi pozitivna ekonomija).

NOVA EKONOMIJA ( New Economy)

Privredni sektori koji se baziraju na znanju i ljudskom kapitalu. To je slučaj ne samo u informatici i telekomunikacijama, već i u nizu tradicionalnih sektora - od avionske industrije i automobilizma sve do poljoprivrede (kroz genetski inženjering) itd.

NOVA KLASIČNA MAKROEKONOMIJA (New Classical Macroeconomics)

Vidi ekonmika ponude, reganomika

NOVA TEORIJA RAZMENE (New trade theory)

Iako mnogi ekonomisti podržavaju koncept slobodne trgovine, 70tih godina prošlog veka mnogi od njih su bili veoma iznenađeni elikim razlikama izmieđu onoga što teorija predviđa i onoga đto se zaista dešava. Rešenje ove zagonetke naziva es novom teorijom razmene (spoljne trgovine).

Jedna od misterije bila je ta što su se najbrže razvijale zemlje sa sličnim resursima, gde se uopšte nije mogla lako utvrditi linija komparativnih prednosit. U tokovima proizvodnje i razmene kao da je više vladala slučajnost nego neki sistem. Zemlje su trgovale sličnim proizvodima, npr. automobilima, samo su se modeli razlikovali.

Jedno objašnjenje je dao Pol Krugman, polazeći od monopolističke konkurencije. Kada se taka tržišna struktura razvija, ona to radi kroz diversifikaciju proizvoda i kroz smajenje jediničnih troškova kroz ogromne proizvodne serije. Na taj način trgovina istim proizvodima cveta, na dobrobit potrošača, radnika i acionara. Vidi; slobodna trgovina

NOVAC (Money)

Osnova savremene civilizacije, može imati različite oblike, od školjki do zlatnika, plstičkih kartica ili papirnog novca. Superoiran je u odnosu na barter (trampu) jer se retki privredni resursi mnogo efikasinije raspoređuju. Novac ima tri funkcije:

• novac je sredstvo razmene, kupci ga daju prodavcima u zamenu za kupljeno dobro ili uslugu;

• sredstvo obračuna, može se koristiti da bi se sabrale vrednosti robe sa različitim mernim jedinicama;

• sredstvo za čuvanje bogatstva, kojim se može njegova vrednost transferisati iu budućnost.

Seljak koji proda žito može da ga razmeni za novac, koji može da troši i sutra, a ako zadrži žito ono može propasti i izgubiti svaku vrednost. Inflacija podriva vrenost novca, a onda novac gubi ulogu čuvara vrednosti i obračunske jedinice. Hiperinflacija može da uništi poverenje u novac čak i kao sredstvo razmene. Likvidnost je osobina kojom se opisuje lakoća pretvaranja neke aktive u novac - što je postupak lakši, aktiva je likvidnija.

NOVČANA ILUZIJA (Money Illusion)

Pojava da neke ljude inflacija zavede da misle da su zbog posedovanja više novčanica sada bogatiji, dok u stvari vrednost novca pada. Ovaj izraz u teoriju je uveo Kejnz, neki ekonmisti koriste kao argument da mala inflacija neće biti tako loša stvar, jer će “podmazati točkove”. Usled novačne iluzije radnici će videti da im nominalne zarade rastu, dajući im iluziju da se stvari popravljaju, mada njihove realne plate u stvari padaju.

OBVEZNICE (Bonds)

Obvenzica je kamatonosna hartija od vrednosti koju izdaje vlada, preduzeže ili neka druga organizacija. Kada se želi uvećati kapital, obzveznice su alternativni način da država ili firma poveća svoj kapital, a da ne uzima zajam od banke. Kao i druge hartije od vrednosti, akcijama se odmah po izdavanju može trgovati na otvorenom tržištu. Prinos od obveznice je kamatna stopa (ili kupon), stopa prinosa računa se kao količnik kamate i tržišne cene obveznice. Tretiraju se kao investicije niskog rizika. Državne obveznice skoro su soprocentno sigurne. Korporativne obeznice koje izdaju dobro rangirane (blue-chip) kompanije takođe su veoa sigurne. To ne mora biti slučaj sa firmama koje izdaju visokoprinosne "junk" obveznice.

OKUNOV ZAKON (Okun's Law)

Arthur Okun je bio ekonomski savetnik predsednika Kenedija i on je utvrdio da u SAD pad nezaposlenosti od 1 odsto odgovara privrednom rastu od 3 odsto.

OLIGOPOL

To je tržišna struktura sa malo prodavaca i mnogo kupaca. Prodavci prodaju slične ili slabo diferencirane proizvode i otežavaju nove ulaske.

OPEC (Organization of Petroleum Exporting Countries (OPEC)

Grupa zemalja - najvećih proizvođača nafte, koja kontroliše najveći deo svetskog izvoza nafte.

OPERACIJE NA OTVORENOM TRŽIŠTU (Open market operations).

Kupovina i prodaja državnih hartija od vrednosti koja se obavlja u cilju kontrole novčane ponude. Kada Narodna banka Sribje otkupi obveznice Trezora, njen novac odlazi u poslovne banke. Tako se povećava ponuda novca.

OPORTUNITETNI TROŠAK (Opportunity costs).

izgubljena dobit zbog toga što se odabrala opcija A, a ne opcije B, C ili D. Mi nikada sa sigurnošću ne znamo šta su sve alternativni izbori mogli da nam donesu.

PARADOKS ŠTEDLJIVOSTI (Paradox of Thrift)

Rast štednje izbacuje novac iz opticaja. Ukoliko se ovaj novac ne vrati u privredu kroz investicije, doći će do pada vrednosti kapitala.

PARITET (Parity)

Zvanična vrednost jedne valute izražena u jedinicama druge valute.

PARITET KUPOVNE MOĆI (Purchasing power parity)

Metod izračunavanja ravnotežne vrendosti jedne valute, koja se može razlikovati od njene tržišne vrednosit. Vidi Big Mek indeks.

PASIVA (Liabilities)

Za razliku od aktive, pasiva je desna strana bilansa stanja u kojoj se imovina iskazuje prema "vlasnosti" i "ročnosti" i obuhvata obaveze i sopstveni kapital. Bilans stanja predstavlja pregled imovine i trenutna je slika jedne firme. Bilans stanja pokazuje šta ona poseduje i šta joj se duguje (aktiva), kao i to šta ona duguje drugima (obaveze). Razlika između aktive i obaveza predstavlja kapital ili neto aktivu. Bilans stanja pokazuje neto vrednost institucije u određenom trenutku. Aktiva i pasiva su dva različita pogleda na imovinu preduzeća.

PLATNI BILANS (Balance of Payments)

Račun kojoi pokazuje robne i novčane tokove jedne zemlje sa inostranstvom. On se obično razdvaja na bilans tekućih transakcija (tekući bilans) i kapitalni bilans.

Tekući bilans uključuje:

*Izvoz i uvoz robe

*Izvoz i uvoz usluga kao što su saobraćaj, trgovina, bankarstvo

*Privatni transferi, npr. doznake

*Zvanični transferi, npr. međunarodna pomoć

Račun kapitalnih transakcija uključjuje:

*dugoročne kapitalne tokove, poput stranih investicija

*kratkoročne kapitalne tokove - tokove špekulativnog kapitala.

PLATNOBILANSNI DEFICIT

"Platnobilansna kriza" je u velikoj meri politička fraza. Ali zemlje mogu godinama da imaju deficit na tekućem računu a da privreda zbog toga ne trpi ako se deficit koristi za privatno finansiranje inivesticija. Deficit koji pravi država može biti problematičan. Na primer, kada je 1998. godine ruska vlada dospela u teškoće jer nije imala sredstava da plati dospelo inostrano zaduženje, niko na međunarodnom finansijskom tržištu nije hteo da joj pozajmi novac, niti je to hteo da učini bilo ko u Rusiji. To je bila prava platnobilansna kriza.

Na početku 21. veka ekonomisti su počeli da brinu da li će platnobilansna kriza pogoditi SAD. Njen tekući deficit premašio je 5% njenog BDP, što ovu privredu čini veoma zavisnom od inostranih kredita.

PLAVI ČIP (Blue Chip)

Žeton najveće vrednosti u kasinu, najbolja investicija.

PLIVAJUĆI DEVIZNI KURS (Floating exchange rate)

Režim deviznog kursa gde vrednost valute određuje tržište. I u ovom režimu deviznog kursa moguće su intervencije centralne banke radi ispravljanja pariteta. Ovaj režim tada se naziva prljavo plivajući režim deviznog kursa.

POLITČKI PRIVREDNI CIKLUS (Political business cycle)

Ponašanje vlade u toku mandata. Na kraju mandata vodi se populistička i ekpanzivna monetarna i fiskalna politika, ne bi li se privuli glasači. Odmah po stupanju na vlast, vodi se sasvim suprotna politika, te se tako zaustavlja ekspanzija nastala u normalnom privrednom ciklusu.

POLITIKE DOHOTKA (Income Policies)

Implementacije strategija o restrikciji troškova koje se kreću od jednostavnih proklamacija vlade o potrebi smajenja rashoda do stvarnih redukcija rasta dohodaka do nivoa rasta cena.

PONUDA (Supply)

Jedna od dve najčešće korišćene reči u ekonomiji, druga je tražnja. To su dve pokretačke sile tržišne privrede. Ponuda je količina robe ili usluga koju je prodavac voljan da iznese na tržište po određenoj ceni. Zakon ponoude glasi da, pri ostalim nepromenjenim okolnositma, ponuda raste ukoliko cena bude rasla (vidi kriva ponude). Ponuda će zavisiti od nekoliko faktora:

• troškova nabake faktora proizvodnje;

• tehnologije;

• cene drugih dobara i usluga (koje mogu, ako budu dovoljno visoke, da privuku proizvođača da promeni delatnost);

• sposobnosti ponuđača da što tačnije predvidi tražnju tako da maksimizira svoj profit.

PONUDA NOVCA (Money Supply)

Količina novca koja se obrće u jednoj privredi. Kada je 80tih godina prošlog veka monetarizam bio na vrhuncu, ekonomisti su analizirali mesečne pa čak i nedeljne podatke o ponudi novca i iz toga izvlačili zaključke o inflaciji.

Jedna od teškoća za precizno zaključivanje je ta što nisu sve vrste novca podjednako likvidne. Banknote su potpuno likvidne, oročena sredstva, recimo, nisu, već će proči neko vreme dok se ne izvrši konverzija, itd. Stoga predviđanje ne ide tako lako. No, rast ponude novca može biti veoma zgodan vodeći indikator privredne aktivnosti. U mnogim zemljama ustanovljena je veoma čvrsta veza između rasta ponude realnog novca i rasta BDP. Problem je samo u tome što se realni novac (ponuda novca korigovana inflacijom) ne može uvećavati jednostavnim štampanjem novca jer tada dolazi do pada, umesto do njegovog rasta.

Sastoji se od domaće valute i depozita po viđenju (M1) plus štednja i oročena sredstva građana (M2).

POST-KEJNZIJANSKA ŠKOLA (Post-Keynesian economics)

Najveći uticaj imali su tokom 60-ih i 70-ih godina prošlog veka, rešavali su tzv. kapitalnu kontroverzu. Vezana je za imena Kaleckog, Pasinetija, NIkolasa Kaldora i Džoan Robinson. Vidi takođe neokejnzijanci, novi kejnzijanci.

POTCENJENA VALUTA (Undervaluation)

Valuta se smatra potcenjenom ako je ispod svog pariteta kupovne moći.

POTROŠAČEV VIŠAK (Consumers surplus)

Dobitak koji potrošač ostvaruje u trenutku kada se uključuje u razmeu. Dobitak se sastoji u razlici između cene koju je on spreman da plati (tzv. reservation price) i stvarne cene. Ako bi neko bio spreman da plati više od stvarne cene, njihova korist meri se uštedom koju su ostvarili kada su platili po nižoj ceni.

POVERILAC (Creditor)

Osoba ili priredni subjekt koji ima potraživanja prema drugoj strani.

POZITIVNA EKONOMIJA (Positive economics)

Deo ekonomske analize koji se čvrsto zasniva na kvantifikacijama i analizi mehanizama funkcionisanja ekonomskih fenomena, za razliku od normativne ekonomije,

PRAVILO 72 (Rule of seventy-two)

Matematičko pravilo da se udvostručenje nekog rasućeg procesa računa tako što se broj 72 podeli stopom rasta.

Na primer, ako je privredni rast 7%, privreda će se udvostručiti za 72/5, to jest za nešto više od 14 godina.

PRECENJENA VALUTA (Overvalued currency)

Pojava da raste količine strane valute koja se mora utrošiti za kupovinu jedinice domaće valute. Vidi potcenjena valuta.

PREDNOST STAROSEDELACA (Incumbent Advantage)

Vidi barijere ulasku.

PRINADLEŽNOSTI (Entitlements)

Transferna plaćanja pojedincima u određenim okolnostima, kao što su godine (pezije), specifične potrebe (dečji dodaci) itd.

PRINCIP ISKLJUČENJA ( Exclusion Principle)

Situacija gde vlasnik privatnog dobra isključjuje korisnike koji ne plaćaju uslugu.

PRIRODNI MONOPOL (Natural Monopoly)

To je siuacija kada jedan proizvođač snabdeva tržište po nižim troškovima nego što bi to bilo kada bi bilo mnogo ponuđača. Na primer, to je vodovod, železnica, doskora je to bila fiksna telefonija, itd.

PRIVATNA DOBRA (Private Good)

Dobro koje ekskluzivno koristi njego vlasnik i ne mogu ga simultano koristiti drugi subjekti. Vidi javno dobro, slobodno dobro, retko dobro.

PRIVLAČENJE (Crowding In)

Pojava da deficitno finansiranje budžeta izaziva rast privatnih investicija usled rasta dohotka. Vidi: istiskivanje

PRIVREDNI CIKLUSI (Business Cycles)
Periodična smena dinamike privredne aktivnosti koju karatkeriše kretanje privrede of faze ekspanzije sve do recesije. Tipičan ciklus ima četiri faze: dve uzlazne (oporavak, ekspanzija) i dve silazne (zaostajanje, recesija).

Vidi takođe: politički privredni ciklus

PRIVREDNI RAST (Economic Growth)

Kontinuirani rast ukupne proizvodnje ili outputa per capita u jednoj privredi tokom dužeg vremenskog perioda.

PRLJAVO PLIVAJUĆI DEVIZNI KURS (Dirty Floating exchange rate)

Režim deviznog kursa gde vrednost valute određuje tržište, ali su moguće intervencije centralne banke radi ispravljanja pariteta. Oakav režim važi u Sribji

PRODUKTIVNOST RADA (Labor Productivity)

Proizvodnja po jedinici rada; rast se meri povećanjem porizvodnje po jedinici rada.

PROFIT (Profits)

Osnovnt razlog za osnivanje firmi. Izračunava se kao razlika prihoda i svih troškova (uključujući rente, nadnice i kamate).

PROSEK (Average)

Broj koji pokazuje srednju vrednost celog skupa brojeva. Najčešće se koristi aritmetička sredina, tj. suma svih članova skupa podeljena brojem članova grupe. Medijana je srednja vrednost u skupu gde su svi članovi poređani u rastućem nizu. Modus je broj koji se najčešće puta ponavlja u skupu. Ako imamo sledeći skup brojeva 1, 2, 2, 9, 12, 13, 17

Aritmetička sredina je 56/7=8

Medijana je 9

Modus je 2

RADNO INTENZIVNI PROIZVODI I METODI (Labor Intensive Methods)

Proizvodi ili metodi Korišćenje male količine kapitala po radniku.

RASPOLOŽIVI DOHODAK (Disposable Income)

Količina dohotka koja ostaje pojedincu nakon odbitka poreza na dohodak.

RAVNOTEŽA (Equilibrium)

Situacija u kojoj je ponuda izjednačena sa tražnjom. U ravnoteži tržište nema tendenciju niti da se širi niti da se skuplja, već se celokupna ponuda prodaje po definisanoj ceni.

RAZMENA (Exchange)

Dobrovoljni transfer prava korišćenja nekog dobra koje se realizuje u zamenu za novac ili neko drugo dobro.

REALNA KAMATNA STOPA (Real Rate of Interest)

Dinarska kamatna stopa korigovana stopom inflacije; jednaka nominalnoj kamatnoj stopi minus stopa inflacije.

REALNA ZARADA (Real Wage)

Iznos zarade korigovan inflacijom.

REALNI BDP (Real BDP)

Bruto domaći proizvod (BDP) iz bilo koje godine izražen u cenama iz neke bazne godine. Realni BDP je u stvari nominalni BDP koji je korigovan inflacijom.

REALNI DEVIZNI KURS

Nominalni kurs koji je dvostruko deflacioniran - domaćim i inostranim cenama.

RECESIJA (Recession)

Odstupanje stvarnog od potencijalnog nivoa realnog BDP.

REGANOMIKA (Reaganomics).

Ekonomska politika za vreme mandata američkog predsednika Ronalnda Regana (1981-1989), uključjuje smajenje izdataka za socijalni program, smajenje oporezivanja, deregulaciju i vraćanje socijalnih programa sa federalnog na lokalni nivo, privatizaciju državinih službi.

REGRESIVNO OPOREZIVANJE (Regressive Taxes)

Veći procenat dohotka oporezouje se od obveznika sa nižim nego od onih sa višim nivoom dohotika.

REPO (REPO)

Sporazum o prodaji hartije od vrednosti uz obavezu da je otkupi određenog dana po određenoj ceni. Centralne banke često obavljaju kratkoročne repo operacije da bi obezbedile likvidnost fiNansijskog sistema tako što od poslovnih banaka za gotovinu kupuju hartije od vrednosti uz uslov da će ih banke ponovo otkupiti nakon nekoliko nedelja.

RETKO DOBRO (Scarce Good)

Dobro koje se ne može dobiti besplatno. vidi privatno dobro, slobodno dobro, javno dobro.

REVALVACIJA (Revaluation)

Rast vrednosti domaće valute koji nastaje nakon formalne najave monetarnih vlasti. Vidi: devalvacija, apresijacija, depresijacija

RIZIK ZEMLJE (Country risk)

Rizik investiranja na određenoj lokaciji u određenoj zemlji. Razne organizacije procenjuju ekonomski i poltički rizik i izdaju svoja godišnja saopštenja.

SAVREMENA TEORIJA PORTFOLIJA (Modern Portfolio Theory)

Jedna od najvažnijih i najuticajnijih ekonomskih teorija o finansiranju i investicijama. Zasniva se na jedostavnoj ideji da diversifikacija aktive može doneti isti prihod uz maji rizik, baš kao što ni sva jaja ne treba stavljati u istu korpu. Ova teorija ima četiri osnovne premise:

• Investitori imaju averziju prema riziku
• Tržište hartija od vrednosti je efikasno
• Rizik treba analizirati u okviru ukupnog portfolija, a ne u okviru pojedinačne aktive.
• Za svaki nivo rizika postoji optimalni portfolio koji odbacuje najveći očekivani prinos.

Sve ovo danas izgleda prilično očigledno, osim možda pretpostavka o efikasnosti tržišta hartija od vrednosti. Ali kada je početkom pedesetih godina prošlog veka to objavio Harry Markowitz, koji je kasnije dobio Nobelovu nagradu za ovu teoriju, stvari nisu baš tako stajale. Po rečima samog prof. Markowitza, kada je Milton Fridman čuo za ovu teoriju, rekao je da to nema veze sa ekonomijom. (Pogledajte na sajtu Economista ARBITRAGE PRICING THEORY, CAPITAL ASSET PRICING MODEL and BLACK-SCHOLES.)

SAVRŠENA KONKURENCIJA (Pure Competition)

Situacija gde postoje mnogi prodavci i mnogi kupci istog proizvoda gde nijedan od njih ne može uticati na cenu.

SEZONSKA NEZAPOSLENOST (Seasonal Unemployment)

Prilično samoobjašnjavajuća pojava. Deda Mraz radi samo u jednom kratkom periodu godine, a tokom ostatka godine on bi verovatno bio registrovan kao sezonski nezaposleno lice. Ova vrsta nezaposlenosti najčešće se javlja u:
hotelijesrstvu, turizmu, poljoprivredi, itd.

SIVA EKONOMIJA (Gray Economy)

Ako popravku automobila platite "ispod ruke" vi učestvujete u sivoj ekonomiji. Ovakve transakcije neće se pojaviti kada se bude obračunavao bruto domaći proizvod te će onda zemlja biti bogatija nego što njena statistika to može da obuhvait. U SAD i Velikoj Britaniji, procene su da siva ekonoija čini 5—10% BDP, u Italiji čini skoro 30%. Za zemlje u tranziciji procene su, naravno, još veće.

SLEPI PUTIK (Free Rider)

Onaj koji nešto dobija bez plaćanja. Ovo može biti sasvim legalno ako je uslugu teško naplatiti - npr. vatromet. Ali nekada se može javiti problem slepog putnika ako broj ljudi koji žele da plate uslugu nije dovoljno veliki. U tom slučaju može se desiti da se javno dobro uopšte i ne proizvede, mada bi za privredu bilo korisno kada bi do toga došlo. Javna dobra često i nastaju iz sredstava koja se finansiraju iz poreza koji plaćaju svi stanovnici, čime se ovaj problem izbegava.

SLOBODNA TRGOVINA (Free trade)

Razmena između privrednih subjekata iz različitih zemalja koja nije sputana odlukama dražve ili nekog drugog regulatora. Mereno obimom izvoza i uvoza, svetska trgovina ubrzano se oslobađa od kraja II svetskog rata. Pad barijera rezultat je formiranja GATT (General Agreements on Tarrifs and Trade) i njene naslednice, SVetske trgovinske organizacije (STO).

Za ekonomiste korist od slobodne trgovine objašnjava se teorijom komparativnih prednosti, koja u osnovi pokazuje da će svaka zemlja, ma kako slaba, specijalizacijom i uključivanjem u međunarodnu razmenu postići bolji rezultat nego kada bi u privredi vladala autarkija.

Ponekad stvarni tokovi razmene značajno odstupaju od onoga što predviđa teorija (vidi: nova teorija razmene). Najveći deo svetske trgovina obavlja es između zemalja između kojih su razlik eminimalne. Najveći trgovinski partner SAD je Kanada. Više od polovine izvoza Francuske, Nemačke i Italije odlazi u druge zemlje EU: francuski automobili izvoze se u Nemačku, a nemački u Francusku, te izgleda da preferencije potrošača postaju ključna pokretačka sila razmene. No, ponekada kao u slučaju zemalja-izvoznica nafte, teorija je sasvim u skladu sa stvarnim događajima. Isto tako, siromašne zemlje sa dosta nekalifikovanog rada zaista imaju veće učešće radno intenzivnih proizvoda u svojoj izvoznoj strukturi, itd.

SLOBODNO DOBRO (Free Good)

Besplatno dobro koga ima u izobilju. Vidi javno dobro, privatno dobro, retko dobro.

SPAJANJA I PRIPAJANJA (Mergers and Aquisitions)

Nastaju prilikom udruživanja dve firme, ili tako što se utope jedna u drugu ili tako što jedna drugu preuzme. Ima najmanje tri vrste integracija: horizontalna, gde se spajaju dve srodne firme; vertikalna integracija, gde se spajaju dve firme koje pripadaju različitim fazama u proizvodnom lancu; kao i diversifikacija, gde se sčpajaju dve firme koje nemaju ništa zajedničko. To može biti dobrovoljni "brak" ravnopravnih, firmi, a može biti i neprijateljsko preuzimanje, u kome se menadžment preuzete firme do kraja suprotstavlja namerama kupca ali na kraju biva prinuđen da prihvati nametnuto rešenje. Iz ne sasvim jasnih razloga, spajanja i pripajanja se odigravaju u talasima. Jedno moguće objašnjeje takve dinamike jeste da u fazama kada su cene akcija niske mnoge firme imaju mnogo manju tržišnu kapitalizaciju, tj. imaju mnogo manju vrednost na tržištu nego što je vrednost njene aktive. U tom momentu one postaju atraktive za kupovinu (takozvana Tobinova q-teorija).

ŠPEKULATIVNI BALON (BUBBLE)

Kada cena nekog oblika aktive raste značajno brže negp što raste njena vrednost. Čuveni baloni zabeleženi su u Holandiji u 17. veku kada su cene lala vrtoglavo rasle, te su ljudi i kuće prodavali da bi se uključili u lanac i udvostručili ili ijoš više povećali zaradu. Ekonomisti do danas nisu odgonetnuli da li špekulativni baloni nastaju zbog iracionalnog ponašanja ljudi ili su rezultat racionalnih odluka ljudi koji imaju ograničene informacije i ponašaju se u skladu sa njima. U svako slučaju baloni ne traju dugo i završavaju se slomom.

SREDINA (Mean)

vidi Prosek

STAGFLACIJA (Stagflation)

Privreda koju karakteriše inflacija, stagnacija, jt. nezaposlenost.

STOPA KAPITALNE ADEKVATNOSTI (Capital Adequacy Ratio)

Minimalni odnos kapitala i ukupne aktive banke koji propisuje regulator da bi banka mogla dobiti dozvolu za rad (da b postigla "adekvatnost”). Ovo se radi da bi se umanjio rizik da banka bankrotira. U praksi ova stopa može značajno da varira.

STRANE DIREKTNE INVESTICIJE (Foreign Direct Investment)

Proizvodne investicije u drugu zemlju, ili putem kupovine kompoanije ili putem izgradnje novih kapiaciteta. Strane iinvesticije ubrzano su rasle od 80tih godina prošlogo veka. Ove inesticije obično idu iz jedne u drugu zemlju OECD, ali je udeo koji ide zemljama u razvoju, naročitu u Aziju i u zemlje u tranziciji.

Jedno vreme su ekonomisti smatrali da je ovo supstitut za trgovinu. Izgradnja fabrike u susednoj zemlji koja naplaćuje carine znači - preskočiti carinsku barijeru.

Vlade su bile veoma sumnjiičave prema SDI, često ih tretirajući kaok korporativni imperijalizam. Sada su stvari mirnije. Vlade se više nadaju da će strani investitori zaposliti domaću radnu snagu, doneti upravljačka znanja i tehnologiju što će povoljno delovati na domaću privredu. Nadalje, za razliku od finansijskih investitora, SDI investiraju direktno u opremu i fabrike. To je mnogo sigurnije ulaganje od vrućeg novca koji može opasno da ugrozi zemlje u razvoju.

Spajanja i pripajanja su značaja fomra SDI. Na primer, krajem 20. veka više od 90% svih stranih investiija u SAD je bilo u formi spajaja, dok je bilo mnogo manje proširenja i otvaranja potpuno novih firmi.

STRUKTURNA NEZAPOSLENOST (Structural Unemployment)

Javlja se kada se iznmeni privredna struktura i pretane potreba za starim radnim mestima. Paralelno se uvek odvija proces otvaranja novih radnih mesta u drugim oblastima, no velii broj radnika kojoi ostaje bez posla teško može da se direktno prebai u novo zanimanje. Vidi takođe ciklična, frikcionalna,sezonska i nevoljna nezaposlenost.

SVOJINSKA PRAVA (Property Rights)

Pravo posedovanoja, korišćenja i raspolaganja nekom aktivom.

TARGETIRANJE INFLACIJE (Inflaton targeting)

Cilj monetarne poltike u mnogimi zemljama je da svede inflaciju na minimum. Tokom 90tih godina prošlog veka postalo je moderno da centralne banke objavljuju ciljnu stopu inflacije. Do 1998. godine već je 54 centralne banke eksplicitno targetiralo infllaciju. U najvećem broju razvijenih zemalja taregetirana inflacija merena indeksom cena na malo kreće se u intervalu 1- 2.5%. Razlog zašto targeti nije nulta inflacija je u tome što zvanični indeksi cena precenjuju inflaciju, te bi u slučaju da je targetirana vrednost jednaka nuli, zemlja u stvari imala blagu deflaciju, što bi delovalo recesiono.

Monetarnoj politici treba vremena da bi dostigla puno dejstvo. Stoga centralne banke baziraju politiku na projektovanoj a ne na sadašnjoj stopi inflacije. Ako je projektovana inflacija iznad targetirane, centralna banka podže kamatne stope. Ako je ispod, kamatna stopa se obara.

TARGETI MAKROEKONOMSKE POLITIKE (Macroeconomic policy targets)

Ciljevi makroekonomske politike: održivi rast dohotka, niska nezaposlenost, male fluktuacije privredne aktivnosti i niska inflacija.

TEKUĆI RAČUN (Current Account)

Deo platnog bilansa koji uklučuju sve transakcije koje čine prihodnu ili rashodnu stranu nacionalnog dohotka.

TRAŽNJA (Demand)

Maksimalna količina robe koju će ljudi kupiti pri datoj ceni.

TROŠKOVI NAJAVE (Menu Costs)

Kao što u restosranu moraju menjati jelovnike kada treba da podignu cene, tako i mnoge firme imaju troškove obaveštavanja svojih kupaca da su promenili cene. To znači da se cene neće baš automatski menjati svaki put kada se ponuda i tražnja pomere iz ranotežne tačke . Stoga će cene biti rigidne, a tržište se neće vratiti u prvobitnu ravnotežu.

TROŠKOVNA INFLACIJA (Cost-Push Inflation)

Inflacija izazvana rastom troškova proizvodnje (loša žetva, rast cena nafte, ili rast nadnica zahvaljujući sindikalnoj borbi itd. )

TRŽIŠNA KAPITALIZACIJA FIRME (Market Capitalization)

Utvrđivanje tržišne vrednosti firme množenjem cena akcija ukupnim brojem akcija koje je firma izdala.

TRŽIŠNA MOĆ (Market power)

Kada jedan kupac ili prodavac na tržištu ima moć da utiče na količinu (obim razmene) ili cenu po kojoj se prodaje. Tržišna moć nestaje u uslovima savršene konkurencije, ali postoji kada na tržištu postoji monopol, monopson ili oligopol.

TRŽIŠNi MEHANIZAM (Market forces)

Tržište (Market)

Mehanizam kupoprodaje gde prodavci i kupci razmenjuju robu i usluge za novac.

TRŽIŠTE NOVCA (Money Markets)

Svako tržište na kome se može trgovati novcem i drugom likvidnom aktivom gde je ročnost transakcija između nekoliko časova do nekoliko meseci. Nasuprot tome je tržište kapitala.

URAVNOTEŽENI BUDŽET (Balanced Budget)

Kada prihoi budžeta bivaju jedina osnova za državne rashode. U SAD su političari izneli tezu da bi vlada morala da vodi politiku uravnoteženog budžeta da bi javne finansije bile zdrave. Međutm nema ekonomskih razloga zbog kojih bi se oglo tvrditi da bi fiskalni deiicit bio neizostavno loš, pogotovo ne ukoliko se javlja u kraćem periodu.

VALUTA (Currency)

Papirni novac koji štampa država.

VALUTNA KLAUZULA (Exchange Rate Clause)

Valutna klauzula koja se ugovara kod kredita sa dužim rokom vraćanja predstavlja način obezbeđivanja banke od promene kursa (npr. dinara u odnosu na druge valute): ugovaranjem deviznog iznosa kredita datog u dinarima, banka se osigurava da će konačnom naplatom vratiti istu vrednost koju je i odobrila.

VEŠTAČKA RETKOST (Artificial scarcity)

Izraz koji opisuje uvođenje retkosti čak i u slučajevima kada tehnologija može da obezbedi obllje nekog dobra ili usluge. Primer je uvođenje patenta, kojim se ograničava besplatno korišćenje dobra koga ima u izobilju (neki novi tehnološki postupak, itd), kao i uvođenje autorskih prava na softvere, čiji je trošak "divljeg" umnožavanja inače skoro ravan nuoi. Serijski brojevi, licence, i zaštita intelektualne svojine kreiraju "veštačku retkost" i održavaju cenu proizvoda a time i motivaciju vlasnika autorskih prava da nastavi da se bavi svojim poslom.

VODEĆI INDIKATORI (Leading Indicators)

Pokazatelji koji se smatraju predvodnicom promena u privrednim ciklusima, na primer izdavanje građevinskih dozvoa, kretanje zaliha, nabavke repromaterijala, itd. Takođe postoje zaostajući indikatori (plate, stopa i prosečno trajanje nezaposlenosti) i koincidirajući indikatori (indeks maloprodaje, indeks industrijske proizvodnje).

VRH CIKLUSA (Peak)

Najviša tačka u ciklusu vrh privredna aktivnosti.

VRUĆI NOVAC (Hot Money)

Novac koji se drži u nekoj valuti u cilju sticanja nekog ekstra-pirhoda. Ovaj izraz često se koristi da opiše finansijke špekulatore koji sele svoj novac ka maksimalnoj zaradi i koji prvi napuštaju zemlju u slučaju da se pojavi opasnost od krize deviznog kursa. Često je oni sami i izazovu.

ZAKON PONUDE (Law of Supply)

Dok relativne cene budu rasle, ponuda će rasti, a sa padom relativnih cena i ponuda će padati.

ZAKON TRAŽNJE (Law of Demand)

Ljudi će kupovati veću količnu nekog dobra ili usluge kada njena relativna cena pada, a smajiće svoju tražnju u periodima kada relativna cena bude rasla.

ZALIHE (Inventory)

Rezerve dobara ili rezursa koje prodavci ili kupci drže da bi smanjili svoje troškove proizvodnje ili troškove prodaje.

ZAMKA LIKVIDNOSTI (Liquidity trap)

U silalznoj fazi privredne aktivnosti pad kamatne stope neće imati efekta na ljude koji žele da se zaduže ako vlada uverenje da će kamatne stope i dalje padati. Kamatne stope mogu padati tako nisko da ljludi počnu da preferiraju da drže gotovinu nego da ulažu u aktivu koja ima veoma nizak prinos. Kejnz je verovao da će ovakva situacija dovesti do toga da u silazonoj fazi ciklusa jedino treba primenjivati mere fiskalne politike.

ZAMKA NEZAPOSLENOSTI (Unemployment trap)

Kada nezaposleni koji primaju nadoknadu izgube motivaciju da sami nadju posao jer bi tako izgubili naknadu, a plata im ionako ne bi bila mnogo veća.

ZLATNO PRAVILO (Golden Rule)

Tokom silazne faze privrednog ciklusadržava sme da pozajmjuje samo za investicije, ali nikako ne za finansiranje tekućih rashoda. Ovo je zdrav pristup upravljanju javnim finansijama, pod uslovom da vlada pošteno zabeleži šta smatra investicijama. U svakom slučaju doći će do istiskivanja superiornih, privatnih investicija. Vidi uravnoteženi budžet.

ZLATNI STANDARD (Gold Standard)

Sistem gde zemlja drži rezerve zlata kojima učvršćuje vrednost svoje valute. U tom slučaju vlasicim apapirne valute dozvoljeno je da izvrše konverziju papirnog novca u zlato. Prvi svetski rat uveliko je razorio zlatne rezerve, a zlatno važenje vraćeno je 1925. godine da bi ga svi 1931. godine napustili zauvek, pre svega usled Velike ekonomske krize i velike redukcije međunarodnih zajmova u zlatu. Posle II sveskog rata uvedena je neka vrsta zlatnog važenja, ali samo za američiki dolar, ostale valute fiksirale su svoju vrednost prema dolaru i tako de facto i one učestvovale u tom sistemu. Zlatno važenje dolara prestalo je 1971. godine.

Izvori

1. The Economist
2. 213 ekoomskih pojmova za novinare
3. Glossary of Common Bankruptcy Terms
4. Matematika- sajtovi:
http://stripe.colorado.edu/~yulsman/Math.html
http://www.ire.org/education/math_test.html
http://www.unc.edu/~pmeyer/carstat/mathtestquestions.html
ovo je template za procente
7. Resources on the Internet for Business Journalists
8. New York Times glossary of financial terms: http://www.nytimes.com/library/financial/glossary/bfglosa.htm
9. Yahoo glossary of financial terms: http://biz.yahoo.com/f/g/
10. Bankruptcy.com – glossary: http://www.bankruptcydata.com/Glossary.htm
11. Dictionary.com: http://dictionary.reference.com/
Bartleby.com – searchable reference works: http://www.bartleby.com/
11. Wikipedia: http://en.wikipedia.org/wiki/Main_Page
12. Math for Journalists: http://stripe.colorado.edu/~yulsman/Math.html
13. zabavne stvari
14. Odlican makro recnik

Why Does a Stock Go Down in Price When There is a Big Sell Off?
About Economics
WTO http://www.wto.org/english/thewto_e/whatis_e/tif_e/fact3_e.htm